| Francuske vinarije
Svet vina je komplikovaniji nego što se to na prvi pogled može učiniti. Iako sada ljudi mogu bez problema kupiti vina u supermarketima za razumnu cenu, pravi znalci se ne mogu tako lako zadovoljiti. Za njih ne postoji puno opcija – kvalitet je ono što je važno. Zbog toga, stvari za njih postaju ozbiljnije. Proizvođači najcenjenijih vina moraju brinuti o mnogim stvarima, pa i o najsitnijim detaljima, o zemljištu, vremenu berbe, čak i o dobu dana kada će ući u vinograd. Ovo je spisak koji sadrži neke od najrenomiranijih francuskih vinarija. |
|
|
Šato Megro Šato Megro je simbol ekskluzivnosti. Cena jedna flaše vina je oko 1000 dolara, a istorija potvrđuje njegovu vrednost. Vinarija Šato Megro je nastala u 12.veku u Bordou, Francuska. Ipak, tek tri veka kasnije, vino je postalo moderno i izašlo na dobar glas, i to dolaskom Lestonak porodice, koja je mnoga žitna polja pretvorila u vinograde. Šatou Megro je sebi stvarao ime narednih godina, ali nakon Francuske revolucije, imanje je oduzeto od porodice koja ga je posedovala i ono je palo u nemarne ruke. Lore de Fumel je uspela da ga delimično sačuva ali je uskoro bila prinuđena da ga proda, a 1802. ovo imanje je kupio Markiz od Kolonile, Bertrand Duat. 1870-te, dvorac je ponovo krenuo sa proizvodnjom vina. Njegova moderna istorija počinje kada ga je preuzeo grčki preduzetnik Andrej Mencelopulus, koji je vinograd i vilu preuredio slušajući savete iskusnog enologa Emila Pejnoa. |
| Šato Lafit Rotšild
Dvorac Rotšild je vlasništvo čuvene Rotšild porodice i nalazi se u selu koje je poznato po proizvodnji vina, Pijak, u području Medok na severozapadu Bordoa. Iako je vinova loza već postojala na tom mestu i ranije, 1680-te je Žak de Sigur zasadio većinu vinograda. Početkom XVIII veka, Nikolas Aleksandar, markiz od Sigura je unapredio tehnologiju izrade vina na imanju i predstavio svoja vina višim klasama evropskog društva. Posle Francuske revolucije, dvorac je postao javno vlasništvo i prodat je trgovcima. Ipak, do XIX veka se vratio u ruke porodica koje su bile iskusne u izradi vina, pa je proizvodnja ponovo počela i unapređena je. Nekoliko godina kasnije, dvorac je preuzeo Baron Džejms Majer Rotšild a imanje je postalo poznato pod imenom Dvorac Lafit Rotšild. U XX veku, proizvođači vina suočili su se sa poteškoćama zbog uticaja poliksere koja je došla iz SAD, kao i zbog dva svetska rata. Ipak, po završetku ratova ponovo se krenulo sa proizvodnjom vina, održan je standard, kao i tradicija i vrhunski kvalitet. |
|
|
|
Šatobrijan Pronalazi svoje mesto u prvoj klasi vina iz Bordoa, pravi se u Talensiji, špoljašnji Bordo. Iako zvanični dokumenti kažu da se tu grožđe gajilo još od 1423-će, veruje se je ono tu gajeno još od vremena Starog Rima. Proslavilo se nakon što je lord Arno III od Pontaka postao vlasnik Štaobrijana i vinograda. On je proizvodio vino na ovom imanju, pod nazivom Pontak, i ono se prodavalo u Londonu. Kao i drugi vinogradi, Šatobrijan se suočio sa teškim vremenima posle Francuske revolucije, i prošao kroz mnoge ruke sve do 1841.godine, kada je Jozef Eugen Laro vratio staru slavu i sjaj ovom imanju. Od tada pa nadalje, mnogo toga se dogodilo na imanju, sve dok ga nije otkupio američki banker Klerens Dilon. Od tada, Šatobrijan je ostvario najviše standarde i stavljen je među deset najboljih francuskih i kalifornijskih vina na svetu, sudeći po istorijskom i prestižnom takmičenju "Sud Pariza". |
