|
Powrót do Tigrovi u gradu
Intervju sa Lucijom Siposovom (scenariskinja i producentkinja)
Kako si došla na ideju za ovaj film?
To je bila ideja koja se pojavila neposredno pre početka snimanja. Izmislila sam grupu prijatelja, dala im imena životinja, oni su se umešali u svet zločina a da nisu ni znali. To je prouzrokovalo neke smešne "koincidencije", koje su im pomogle da dovedu živote u red. Samo mi je palo napamet... Ja sam se samo šalila, a prijatelj mi je govorio – zapiši to, zapiši to! Zapisala sam.Onda sam se susrela sa režiserom Jurajem Krasnohorskim i radili smo na toj priči nekoliko godina.
Kakvu poruku ste želeli da saopštite uz pomoć ovog filma?
Moja glavna poruka je da, bez obzira na to koliko ste čudni, uvek možete naići na nekog ko će vas razumeti i ko će vam odgovarati. Još jedna stvar je da ova priča ne osuđuje nikog već svima daje priliku da se promene.
Zbog čega ste doneli odluku da Jazavca predstavite kao ženu, ali sa muškim glasom? Da li ste o tome razgovarali ti i režiser ili je to bila čisto njegova odluka?
Slučajnost. Nismo uspeli da pronađeno pravog glumca. Onda smo otišli u pozorište da ih pronađeno i ugledali smo jednu devojku - Kristinu. Ona je bila toliko dobra i zanimljiva da smo odlučili da rizikujemo sa njom. I mislim da je to podiglo film na viši nivo. Nama je ovo imalo smisla – a muški glas olakšava gledaocima, nadam se.
Kao producentkinja i scenaristkinja, kako ti vidiš slovačku filmsku industriju u poređenju sa ostatkom Evrope? (u sferi kreativnosti, glume i podrške)
Mislim da je slovačka kinematografija kao mala beba koja treba da poraste – skoro dvadeset godina je filmska industrija bila mrtva...
Mi smo bili deo jake čehoslovačke kinematografije, i onda smo se odjednom raspali i našli se u jednoj novoj maloj zemlji koja nema svoju tradiciju. Ne možemo se porediti sa ostatkom Evrope; mi ustvari pokušavamo da pronađemo sebe. Možda ćemo za nekih dvadesetak godina moći da sedimo i razgovaramo o slovačkoj kinematografiji. Za sada, to je nešto nedefinisano... snimaju se neki filmovi i mi smo zahvalni na njima, ali i dalje nemamo svoj pečat. Bilo kako bilo, mogu reći da poznajem neke vrlo talentovane i hrabre ljude koji bi uskoro mogli promeniti stvari. Vrlo sam srećna što je Juraj snimio Tigrove u gradu – mislim da je to vrlo svež film kakav nam je trebao.
Da li trenutno radiš na nekim filmskim projektima? Možeš li nam reći nešto o tome?
Ja sam glumica. Slučajno se desilo da sam pomogla u pisanju i režiranju Tigrova. Pisanje je poprilično zarazno, i mislim da ću nastaviti sa time. Imam neke planove ali je suviše rano da ih iznesem, to može doneti nesreću... Kada se planovi počnu ostvarivati, stići će do Vas.
Glumila si, pisala i producirala filmove. Šta od toga ti se najviše sviđa i zašto?
Pa, gluma je uglavnom zabava. Pisanje za mene znači slobodu. A takođe volim i pevanje. A produciranje? Moram producirati svoja dela. Moram imati kontrolu nad njima ali to nije ono u čemu zaista uživam. Više volim da budem umetnica.
Powrót do Tigrovi u gradu
|
