|
10 italijanskih filmova koje ne smete propustiti
Italija je kolevka umetnosti, što je i bila tokom mnogo vekova, a istorija njene kinemtografije takođe je bogata, i podarila nam je neke od najslavnijih filmova. Veliki raspon žanrova i širok dijapazon nadarenih režisera svedoče tome. Ovo je kratak pregled italijanskih filmova koje morate pogledati. |
|
|
Život je lep
|
|
La Dolce Vita Remek-delo Federika Felinija La Dolce Vita nam donosi Marčela Mastrojanija u ulozi plejboj novinara koji provodi život okružen slavnim ličnostima i društvenom elitom. On proganja predivnu glumicu i biva očarana njenom ženstvenošću. Felini je imao dar za apstraktni simbolizam koji je oblikovao njegove potonje filmove. La Dolce Vita svedoči o dekadentnom društvu čije jedine vrednosti su alkohol i potraga za seksom, u kome je samoubistvo jedino rešenje za razvrat. Film je osvojio Zlatnu palmu na Kanskom festivalu 1960-te i Oskara za najbolju kostimografiju. |
|
|
|
Rim, otvoreni grad
Film je osvojio nekoliko narada na raznim filmskim festivalima, uključujući najprestižniju Veliku nagradu Kana, a takođe je nominovan za Oskara za najbolje adaptiranu scenografiju. |
|
Veliki rat
|
 |
 |
8 ½ Režiran od strane Federika Felinija, 8 ½ je komična drama o režiseru koji se trudi da izađe na kraj sa svojim najnovijim filmom. Dobitnik dva Oskara, u svojoj autobiografskoj priči Felini iznosi uspone i padove rediteljskog posla kroz lika Gvida. Naslov filma aludira na Federikov osmi i po film koga je režirao. Pre ovoga režirao je šest dugometražnih filmova, dva kratka segmenta, i sarađivao sa još jednim režiserom. 8 ½ je osvojio Oskara za najbolji strani film i za najbolju kostimografiju. |
|
Cinema Paradiso Režiran od strane Đuzepea Tornatorea, ovaj šarmantni film priča priču o filmskom režiseru koji se priseća svog detinjstva kada je radio kao šegrt projektanta u lokalnom pozorištu. Ispričan kroz seriju flešbekova i sećanja, glavni lik Salvatore shvata zbog čega je napustio svoje seoce ali čezne za starim bioskopom i izguljenom ljubavi. Cinema Paradiso je osvojio Oskara za najbolji strani film 1989-te. |
|
|
|
La Strada Dobitnik Oskara za najbolji strani film, La Strada (Put) je italijanska neorealistička drama koju je režirao Federiko Felini. Film priča priču o siromašnoj devojčici koju je njena majka prodala putujućem uličnom izvođaču. Gelsomina, njena ćerka, zlostavljana je od strane Zampana dok radi kao klovn u njegovim uličnim performansama. Ubrzo upoznaje Il Matoa (Budalu), koji je zbunjuje govoreći joj da je Zampano možda zlostavlja upravo zbog toga što je voli. |
|
Salo, 120 dana Sodome
Zbog scena koje slikovito prikazuju nasilje, sadizam i seksualne izopačenosti, film je smatran za ekstremno kontroverzan još od trenutka kada je izašao, a i dalje je zabranjen u nekim zemljama. To je bio Pazolinijev poslednji film, s' obzirom da je on ubijen nešto pre nego što je film izdat. |
 |