Animirani film u Estoniji

Animirani film u Estoniji

Ova majušna republika na obalama Baltičkog mora ima 1.5 miliona stanovnika. Estonija je poznata po mirnim pejzažima, lepoti prirode, i čuvenom dijapazonu animiranih filmova.

Put Estonije u svet animacije je započeo 1930-tih, 27 godina pre nego što je tamo osnovan prvi oficijeni studio Nukufilm. “Nuku” na estonskom znači “lutka”, i to je bilo prigodno ime za ovaj mali studio, koji je na početku uglavnom radio sa lutkama. Spojili su se sa studijom Joonisfilm, čime su oživeli umetnost animacije.

Kada se Sovjetska Unija urušila, loša ekonomska situacija je dovela do propadanja nekolicine studija. Jedini studiji koji su opstali bili su Nukufilm i Joonisfilm, a oba su bila preuzeta od strane animatora koji su činili osoblje. Od 1991-ve pa nadalje, estonska industrija animiranih filmova i crtaća je procvetala.

Ovo zlatno doba animacije obeležava Prit Parn, najrenomiraniji režiser u Estoniji. Njegovi rani radovi, “Hotel E” i “Noć šargarepi” su apsurdističke izvedbe, koje osvetljavaju kontradiktorni život stanovnika SSSR. 2006-te, Parn je osnovao Talinovu školu animacije, čime je svoju jedinstvenu viziju i kreativnu slobodu podelio sa novim animatorima širom sveta.

Frank i Vendy

 Ipak, Prit Parn nije jedini talentovani režiser animiranih filmova u Estoniji; Ulo Pikov je svetski priznat zbog svojih radova kao što su “Bermuda” (1999), u kome se radi o burnoj vezi između sirene i moreplovca, “The Headless Horseman” (Peafa Ratsanik, 2001), koji priča čudnu ali dirljivu priču. Prit Tenderova “Gravitacija” (Gravitatsioon, 1996), zatim “Viola” (1999) i “Mon Blank” (2001), osvojili su nekoliko međunarodnih nagrada, dok je Kasper Janičev “Weitzenberg Street" (Weitzenbergi tànav, 2002), pobrao dobre kritike i izazvao pozitivnu reakciju kod publike.

Joonisfilm je prikazao “Frenk i Vendi” (Frank ja Wendy) 2005-te na Annecy festivalu. To je film koga su režirali Prit Tender, Kaspar Janič i Ulo Pikov, a inspirisan je serijom koju je osmislio Prit Parn.

Nazad na Frank i Vendy