|
Azerbejdžanski film Azerbejdžan se nalazi na Kavkazu, i njegova kulturna tradicija se proteže kroz sve vidove umetnosti u toj zemlji, što uključuje i film. Tu se ukrštaju uticaji Muslimana, Arapa, Rusije i Istočne Evrope, pa je kinematografija Azerbejdžana bila jedna od najosobenijih i najrazvijenijih u regionu, pa je čak i dobila Oskara 1995. za film Varljivo sunce. |
|
Aleksander Mičon |
Naftna groznica Ali priča počinje oko sto godina pre osvajanja tog Oskara, par godina pošto su braća Limijer očarala svet svojim aparatom za snimanje pokretnih slika. Sve je započelo u kavkaskom “naftnom raju” 1898-me kada su prve vesti bile snimljene od strane ruskog preduzetnika francuskog porekla po imenu Aleksandre Mičon, koji je bio privučen naftnom groznicom u zemlji i želeo je da tu napravi svoj foto-studio i da snima izvlačenje ulja kao i azerbejdžansko društvo. Fire of the Bibi Heybat Oil Gusher i Oil Gusher in Balakhany, su bila prva filmska ostvarenja u zemlji. |
|
Cenzura Prošle su godine i došla je prva dekada 20-tog veka, i razni stranci su doprinosili razvoju ove nove industrije u zemlji. Belgijska braća Piron su takođe bila privučena glasinama o nafti i bogatstvu, pa su osnovali mali studio u Bakuu, gde su sa domaćim režiserima i glumcima radili na snimanju filmova. Iz njihovog studija su režirani mnogi filmovi od strane Rusa Borisa Svetlova koji je radio na azerbejdžanskim ostvarenjima poput Žena i U zemlji nafte i miliona. Tada je većina filmova u kojima čija je radnja imala veze sa naftom bila finansirana od strane naftnih tajkuna. Ali priča se promenila kada su 1919-te komunisti osnovali Sovjetsku Republiku Azerbejdžan pa je filmska industrija nacionalizovana. Tada je većina filmova bila o revoluciji i borbi protiv neznanja i nepismenosti. |
Arshin takes a wife |
|
Varljivo sunce |
Kinematografija se bavila istim temama iznova i iznova sve do raspada SSSR. Bilo je par izuzetaka, ali su filmovi uglavnom veličali komunizam i komunističke vođe, ali par njih se usudilo da prosledi drugačije ideje kao što je to uradio Nikolai Leščenko u filmu ArshinTakes a Wife (1945). Film je baziran na komičnoj operi i prikazivao je buržujsko društvo a rečeno je da je zaobišao Moskovsku zabranu samo zbog toga što se Staljinu svideo. Vreme za uspeh Posle pada SSSR, azerbejdžanska filmska indutrija je opet bila slobodna što se tiče tematike koju je smela da obrađuje, često oslikavajući nove aspekte slobodnog tržišta. Najponosniji momenat azerbejdžanske kinematografije je bio kada je režiser Rustam Ibrahimbejov 1995-te osvojio Academy nagradu (Oskara) za scenario za film Varljivo sunce, koji je dobio nagradu za najbolji strani film. |
