|
Dačija Maraini |
Od sunca Toskane do Tokija Ona je jedna od najvažnijih ličnost savremene italijanske književnosti. Njena brojna dela su prevedena na više od 30 jezika. Ona sada ima 80 godina ali je i dalje aktivna. Dačija Marini je jedna od najznamenitijih Italijanki današnjice. Dačija Marini, o kojoj se radi u dokumentarcu Rođena na putu, je rođena u Fizoli, Toskana, 13.novembra 1936. Ona je ćerka sicilijanske princeze Topazije Aliate di Salaparute, umetnice i prodavačice umetničkih dela, i Foska Marainija, florentinskog etnóloga i planinara tičinskog, engleskog i poljskog porekla. Kada je imala samo 2 godine, njena porodica se preselila u Japan, bežeći od fašizma. Ali, nisu baš pametno izabrali destinaciju: zatvorili su ih u japanski koncentracioni logor jer nisu želeli da priznaju Musolinijevu republiku Salo koja je stupila u savez sa Japanom. U logoru su bili od 1943. do 1946. Posle rata, vraćaju se u Italiju, preciznije na Siciliju, gde nastavljaju da žive sa porodicom njene majke u gradu Bageri, provincia Palermo. |
|
Dačija se potom preselila u Rim, grad koji joj je potpuno otvorio oči i proširio pogled na svet. Njen prvi roman La vacanza je izašao 1962, a drugi, L’età del malessere, osvojio je Međunarodnu Formentor nagradu 1963, i preveden je na 12 jezika. 1966 su Maraini, Moravija i Enco Sicilijano osnovali del Porcospino pozorišnu kompaniju koja je imala zadatak da producira nove italijanske predstave. Kasnije, to jest 1973, učestvovala je u osnivanju Teatro della Maddalena, kojim su upravljale samo žene. Većina njenih radova inspirisana je njenim putovanjima po svetu. Po njenim rečima, pisanje i putovanje su istovremeno i bolest i terapija, koje joj daju perspektivu da “pogleda na stvari izdaleka i da ih bolje sagleda”. Tokom života, Dačija je pisala romane, kratke priče, predstave, nekoliko istraživačkih studija, poeziju i eseje. Najvažnija dela su joj: Memoirs of a Female Thief (1973); Woman at War (1975); Letters to Marina (1980); The Train (1984); Isolina (1985); The Silent Duchess (1990); Traveling in the Gait of a Fox (1983-1991); Bagheria (1993), narativni memoari sa Sicilije, i Cercando Emma (1994) Najnoviji roman Marainijeve je izašao 2008, i zove se Il treno dell’ultima note. To delo se bavi totalitarizmom u XX veku, i u njemu putujemo od Šoaha do Budimpešte tokom 1956, godine revolucije. |
|
|
