|
|
Džon Burman, poslednji kihotovski britanski reditelj Njegova filmska karijera započela je zahvaljujući pukoj slučajnosti. Opisujući proces u intervjuu za britanski Gardian, on kaže “Moja karijera je na neki način slučajno započela. Kada sam se vratio iz vojske dobio sam posao pomoćnika filmskog urednika. Pomislio sam kako bih mogao biti jako srećan ako do kraja života budem filmski urednik. Ali onda sam se zaposlio u Southern Television, gde sam radio posao urednika-reditelja i režirao kratke filmove; i onda sam tamo počeo da radim dnevni program.” Život Džona Burmana bio je jednako fascinantan kao i njegov ulazak u svet filma. Rođen je u Šepertonu, Midlseks, Engleska, 18.januara 1933, obrazovanje je stekao u Selesijskoj školi u Čertseju u Suriju. Posle vojske i kursa hemijskog čišćenja, Burman se sa novinarstva preorijentisao na televiziju, pa ja tako 1962. postao direktor bristolske BBC-jeve jedinice za dokumentarni program. Njegov prvi dokumentarni film zove se Pećina (Quarry), i snimio ga je dok je još bio na BBC-ju. Film poseduje elemente dokumentarca, ali je u osnovi drama; ovaj film mu je ustvari pomogao da započne karijeru. Od tada pa na dalje, Burman je počeo dobijati ponude da snima filmove. “Nikada nisam imao ambicije da budem režiser ili šta slično, prosto sam zatekao sebe kako to radim”, izjavio je Burman u istom intervjuu. Ipak, Uhvatite nas ako možete (1965) smatra se njegovim prvim ostvarenjem. Hvalili su ga kritičari posle njegove premijere u SAD, a ljudi su mu počeli slati scenarije i ponude iz Amerike, što je dovelo do prvog Burmanovog velikog ostvarenja: Mrtva tačka (Point Blank), (1967). |
|
Njegova nastojanja da unese celog sebe u proces snimanja i produkcije dovela su do nezgodnih situacija. Tako, kao u donkihotovskoj avanturi, on biva otrovan koralima dok je snimao Pakao u Pacifiku (1968), i dobio kalifornijsku groznicu od studijskog šljunka na snimanju filma Isterivač đavola 2: Jeretik (1977). Neka od ključnih Burmanovih ostvarenja su Deliverance (1972), po romanu Džejmsa Dikija; Eskalibur (1981), njegove verzija arturijanske legende, bazirana na Arturova smrt; i Nada i slava (1987), autobiografski film o njegovom detinjstvu u Londonu koji je bio bombardovan za vreme Blickriga. Jedna od najviših tačaka u njegovoj karijeri bila je kada se pripremao da snimi Gospodara prstenova početkom sedamdesetih. Ipak, pokazalo se da bi produkcija bila preskupa, pa je projekat odložen. Džon Burman je bio aktivan sve do 2014., kada je završeno snimanje filma Za Kraljicu i državu, što je nastavak filma Hope and Glory za koga je dobio Oskara. Film je izabran da bude prikazan za vreme režiserske dvonedeljne sekcije na Kanskom festivalu 2014. |
|
|
