|
Estonski film Može se reći da je estonska kinematografija započela 1908. godine kada je snimljen prvi estonski kratki film, u kome se radilo o poseti Gustava V, kralja Švedske prestonici Estonije, Talinu. Iste godine je izgrađen i prvi bioskop. Naredne dve decenije obeležili su prerani počeci estonske filmske industrije pa i njen prvi film: Senke prošlosti su izašle 1924. a režiju je izveo Konstantin Marka. |
|
Furst Gabrijel ili poslednji dani u manastiru Prita |
Kriza 30-tih i sovjetski uticaj 30-tih godina, pošto je ekonomska kriza pogodila SAD, mnogo privatnih produkcijskih kuća je moralo biti zatvoreno. Ipak, u isto vreme, najveća filmska kompanija, koja je imala podršku vlade The Estonia Film Culture je osnažila. Ova kuća se fokusirala na izradu dokumentaraca. Kao u većini istočnoevropskih zemalja koje su bile pod uticajem SSSR, filmska industrija je korištena da bi veličala ideologiju vlade, mnoge stvari su bile cenzurisane i sva ostvarenja bila su pod nadzorom svojetskih autoriteta. Izvanredno je to da su se, uprkos pritiscima, dešavale promene i napredak je postignut kada je 1951-ve snimljen prvi film u boji, Svetlost u Kordima Gerberta Rapaporta. Posle Staljinove smrti 1953. filmska industrija je čeznula za promenama i duboke promene su se i desile da bi omogućile režiserima veću stvaralačku slobodu i priliku da se na veliko platno iznesu i neka književna dela. Među najznačajnijim ostvarenjima su: Furst Gabrijel ili poslednji dani u manastiru Prita, film za koga je prodato 45 miliona karata u celom SSSR, i film Arvoa Krusmenta Proleće, za koga kritičari kažu da je najbolji estonski film ikada snimljen. |
|
Efekat zida Kako se okončala era komunizma, estonska filmska industrija je zadobila nezavisnost i slobodu ali je izgubila dobar deo finansijske podrške. Podrška vlade je toliko zakazala da su do 1996. snimljena samo dva dokumentarca. 1997. godine, Estonia Foundation Cinema je poboljšala uslove svakog radnika kao režisera, producenata i glumaca. Takođe su pomogli i distribuciji filmova. Sa ovom podrškom, Estonija je počela bivati međunarodno poštovana u svetu filma a priznanja su usledila, kao na primer priznanje na festivalu u Stokholmu za filma Georgica Suleva Kidusa iz 1998. Poslednjih godina, fimovi poput Names Engraved in Marble Elma Nigonena i komedije Randa Pataija Made in Estonia iz 2003-će, bili su vrlo dobro prihvaćeni izvan zemlje i u njoj, a uspeh je bio toliki da bi se ti filmovi mogli postaviti rame uz rame sa Gospodarom prstenova po broju prodatih karata. |
Names Engraved in Marble |
