|
Gruzijski film Iako deli sudbinu sa drugim nacijama koje su takođe bile pripojene SSSR, Gruzija je ostala poznata po svojoj kreativnosti u sferi filma. Ustvari, čuveni režiser Frederiko Felini je za ovo rekao da je to “čudan fenomen, sofisticiran, inspirativan i dirljiv”. |
|
Nato Vačnadže |
Prvobitni koraci Gruzijska kinematografija je načinila svoje prve korake početkom XX veka, kao što je to bilo i u ostalim evropskim zemljama. Krajem prošlog veka održao se filmski festival u Tbilisiju, glavnom gradu Gruzije. Istoričari prihvataju 1908.godinu kao godinu rođenja gruzijskog filma. Tada su režiseri Digmelov i Amašukeli eksperimentisali sa kratkim filmovima na vrlo amaterski i nespretan način. Četiri godine kasnije, snimljen je prvi Amašukleijev dokumentarac Akaki’s Trip. Naredne decenije obeležili su mali ali sigurni koraci ove filmske industrije u ovoj maloj zemlji. 1918.godine završen je prvi dugometražni film Kristine, koji je sniman dve cele godine uz velike poteškoće. Narednih godina, sve do 30-tih, gruzijski film je bio pod uticajem važnih ličnosti iz sveta literature i umetnosti. Dalje, valja reći da je tih godina Nato Vačnadže postao prva velika zvezda gruzijskog filma. |
|
Zlatno doba Stručnjaci za evropsku kinematografiju i gruzijski istoričari se slažu oko toga da je od kraja 50-tih pa sve do 80-tih gruzijski film bio u najboljim godinama. U tom periodu snimalo se po 60 filmova godišnje. Tokom tih godina, novi talas inovativnih režisera je obogatio gruzijsku sedmu umetnost. Talentovani reditelji su beležili značajne uspehe. Među njima bili su Tengiz Abulace i Rezo Čkeize koji su producirali film Magadanas Lurja, remek-delo koje je dobio Zlatnu palmu u Kanu i prvu nagradu na festivalu u Edinburgu, obe 1956.godine. Kritičari stoje iza toga da je najrenomiraniji gruzijski režiser Sergej Parajnov, koji je međunarodno priznat pošto je izdao Senke zaboravljenih predaka, ali i kao um koji je stojao iza kritika upućenih na račun socijalizma. Njegovi buntovnički filmovi su mu osigurali slavu, ali su ga i koštali višekratnog boravka u zatvoru. |
Magdanas Lurja |
|
Udzinarta Mze |
Kriza post-sovjetske ere Kao i ostale zemlje koje su bile pod Gvozdenom zavesom, i Gruzija je upala u finansijsku krizu posle raspada SSSR. Vlada je slabije sponzorisala filmove a privatne kompanije nisu mogle da se finansiraju onoliko lagodno koliko su očekivale. Pored ekonomske krize, kinematografija je potonula toliko duboko i zbog građanskog rata koji je izbio u zemlji. Ipak, 1992.godine je film Udzinarta Mze osvojio Srebrnog medveda na filmskom festivalu u Berlinu. 2001.godine je, uz pomoć privatnih investitora, osnovan Nacionalni centar za kinematografiju, sa ciljem da se obnovi gruzijska filmska industrija koja je bila na izdahu. Nažalost, uprkos naporima, nije mogao biti obnovljen uspeh koga je ta industrija uživala pre 50 godina. |
