|
|
Intervju sa Lidijom Jorž (autorka knjige) Kako si došla na ideju za knjigu? Delom, ova knjiga je prepričavanje stvarnih događaja i sećanja iako ona nekad mogu biti preoblikovana, voljno ili nevoljno, kao uvek. Ja sam bila učesnik ali i posmatrač i dirnula me je situacija portugalske dominacije Mozambikom. Je li knjiga potpuna fikcija ili ima biografije, možda iz tvoje porodice? Bila sam inspirisana nekim činjenicama o Mozambiku sa kraja 60-ih, ne samo svojim pričama već sećanjima koja su još bila živa iako sam živela u Beiru. Mislim na No Gordio operaciju i ono što sam lično iskusila; masakr u Viriamu. Sve se desilo u severnom Mozambiku. Priča koju pričam se odigrala nedaleko od mene. Kao portugalka, kako gledaš na proces osamostaljenja Mozambika? Šta misliš kako je vlada izgladila situaciju? Te nezavisnosti su došle kasno kada je situacija već bila nestabilna na obe strane. Bilo je konflikata i nesreće. Ipak, ne mogu napadati vladu zbog onoga što se desilo. Mi živimo u revolucionarnom vremenu u Portugaliji i zato smo odbili nezavisnost jedne afričke zemlje. Kako se uloga žene promenila u Portugaliji od 60-ih do sada? Mi govorimo o latinskoj zemlji koja se bazira na katoličkoj veri. To znači da je napredak slab i spor i relativno od skoro postoje neke uloge koje su zajedničke. Rekla bih da su trenutno portugalske žene, u smislu dobijanja diplome, obrazovanja i ambicije vrlo bliske evropskim ženama ali ne i po pojavljivanju u politici. Da li je još neka od tvojih knjiga bila inspiracija za film? Šta misliš o adaptaciji knjige od strane Margarite? Jesi li je videla? Da li ti se svidela? Film joj je jako dobar. Margarita Kardoso je knjizi dala drugi smisao ali ostala je halucinacija, sećanje i strašna istina. Svideo mi se mnogo, pogotovo sada, kada u filmovima vidimo samo scene nasilja i krvi, a sve zbog toga da bi grafički lepo izgledali. Kada si stvarala Šum obale pretpostavljamo da si dala lica svojim likovima u svom umu, da li se glumci uklapaju u tu sliku? Vrlo su drugačiji od onoga kako sam ja to zamišljala. Kada pišete knjigu bolje poznajete vaše likove u dušu nego što im znate fizionomiju, visinu i boju kose. I onda se dođe do bioskopa ili pozorišta gde je toliko važna ta fizička pojava kojoj se nekad pridaje i suviše značaja. |
