|
|
Intervju sa Tobijasom Apelinom (Dr.Berg) Šta ti je to bilo zanimljivo u tome da radiš film koji je smešten u Švedsku 1950-tih? Pored lepe odeće, kola i nameštaja, zanimljivo je bilo raditi film o temi o kojoj se mnogo prećutkivalo. Šta misliš koje su to bile glavne društvene promene od te Švedske ka ovoj danas? Naša ekonomija se kretala od 1948. do svog vrhunca sredinom 1970-tih i Švedska je postala vodič u izvozu. 70-tih, imali smo najbolji sistem školovanja i društveni standard je bio visok, i bili smo vodeći primer oslobođenja žena. Sada u 2012. četiri od deset učenika u 9.razredu ne dobiju diplome i imamo 50.000 nedokumantovanih imigranata koji žive u bedi, a jaz između bogatih i siromašnih je svake godine sve veći. Da li je švedsko duštvo toga doba verno predstavljeno u filmu? Jeste. Posle industrijalizacije, veliki gradovi su bili prenaseljeni i većina je bila siromašna. Par političara i preduzetnika je sprovelo neke reforme, što je pomoglo zemlji da procveta, ali imali su i ideje koje podsećaju na Hitlerov Treći rajh, kao što je kontrola rađanja, jer su mislili da će deca kasnije postati teret za društvo. Urađeno je 63.000 prisilne starilizacije muškaraca i žena između 1934. i 1976. Neki su bili mentalno ili fizički oboleli, neki nisu bili sposobni da se brinu o deci, ali većina su bili cigani i neudate žene koje nisu bile u prilici da preispituju odluke doktora. Šta je bilo najizazovnije u toku glumljenja tvog lika? Moj lik je otelotvorenje ideja koje su tada bile aktuelne u Švedskoj, i meni je bilo važno da ga ne predstavim samo kao zlog čoveka, već kao čoveka koji ima nečovečna verovanja. Da li radiš na još nekim projektima trenutno? Možeš li nam reći nešto o tome? Imam ulogu u filmu koji se zove The Ice Dragon koji je prikazivan po festivalima po svetu, i još jednu ulogu u nemačko/švedskom filmu Der komissar und das Meer. Takođe sam upravo završio sa snimanjem dve švedske krimi serije. A pišem i predstavu za jednog čoveka za pozorište, i ona će biti mešavina stendap komedije i crne drame. |
