|
Intervju sa Albertom Ostinijem (scenarista)
Kako ste došli na ideju da snimite Sve tajne Borgo Larićija?
Inspiraciju mi je pružio osvrt na istorijsko-socijalne uslove u Italiji sa početka dvadesetih godina XX veka. Bilo mi je vrlo interesantno: sa jedne strane fašistički režim je pokušavao da uzme prevlast i to je kasnije dovelo do Musolinijeve diktature. Sa druge strane, socijalistička partija je ohrabrivala radnike da traže više prava za sebe. U pozadini toga bila su sela koja su izgradili industrijski tajkuni i njihove fabrike. Sela koja su imala sve: od kuća za radnike, preko škole, crkve, male bolnice, a neka su čak imala i bioskope! U centru je naravno bila fabrika i gazdina vila.
Kao radnik, mogli ste proživeti ceo život, bukvalno od kolevke pa do groba, a da ne napustite rodno mesto koje je bilo relativno izdvojeno od sveta. To je bio svojevrsni “društveni eksperiment”. Da li je to bilo dobro za ljude? Radnici su imali obrazovanje, male ali uredne i čiste domove, relativno dobru zdravstvenu negu, ali, sa druge strane... da li je to bio samo način da ih bolje kontrolišete? Da ih ućutkate? Na neki način oni su živeli “Trumanov šou”, uvek pod nadzorom svog gospodara. Ovaj svet nikada nije istražen kroz TV serije, a mi smo mislili da bi to moglo biti jako interesantno.
Šta Vas je inspirisalo da napišete priču?
Kao i milionima drugih gledalaca, i nama se svideo prikaz jednog doba u seriji Dauntonska opatija. U toj seriji imate sve: istorijske freske, kontrast između aristokrata i sluga, psihološki osvrt na sva ljudska osećanja od ljubavi, mržnje, odanosti, zavisti, strasti, prijateljstva... Ali nismo želeli napraviti kopiju te serije. Kao što rekoh, u “Borgo Larićiju” mi imamo sluge u gospodarevoj vili, ali takođe i fabriku i radnike: zbog toga je igra još interesantnija i izazovnija.
Drugi inspirativni momenat je uloga žene u tom dobu i njihova želja da ne budu samo majke i žene. Borba za njihova prava i obrazovanje. Želeli smo da glavna junakinja bude mlada i borbena nekonformistički nastrojena žena koja se bori za prava ljudi iz okruženja. Anita je devojka ispred svog vremena. Iako se radnja serije odigrava u 1922, ovo je ono što čini seriju vrlo “savremenom” - bar ja tako mislim!
Kako biste opisali seriju nekome ko je do sada nije pogledao niti čuo za nju?
Kao prvo, radi se o velikoj ali problematičnoj ljubavnoj priči: Anita, ćerka radnika, zaljubljuje se u Frančeska, gospodarevog sina. Hoće li njihova ljubav biti dovoljno jaka da opstane uprkos društvenim normama tog doba? Oboje će zarad ljubavi morati da zažmure na neke stvari u vezi svojih voljenih i sveta u kome žive. To nije lak zadatak!
Ali, tu je takođe i jedna velika misterija. Na početku serije zatičemo jednog od glavnih junaka mrtvog, ubijenog. Istraga o ovom ubistvu još više zbližava Anitu i Frančeska, ali takođe dolazi do otkrivanja tajni koje su možda trebale ostati skrivene...
Šta ti je bilo najizazovnije u vezi pisanja ove priče?
Dva glavna lika su Anita i Frančesko, ali mnoštvo likova je ono što zaista čini seriju onakvom kakva jeste. Imamo 22 lika, svaki od njih ima priču i interaguje sa drugim likovima. Naći mesta za svakog, a pritom održati priču konzistentom je bio najveći izazov. Ali vrlo smo ponosni na svoj uspeh: sve priče su povezane jedna sa drugom. Na početku se čini da su to različite priče, ali u poslednjoj epizodi saznajete da su one deo iste priče koja vuče korene iz prošlosti i nastavlja se do današnjih dana.
Seriju su poredili sa uspešnom serijom Dauntonska opatija, koje su tvoje reakcije na to?
To mi je jedna od pet najomiljenijih serija svih vremena (takođe i glavna inspiracija za našu seriju). To poređenje smatram najlepšim komplimentom koga sam ikada mogao dobiti!
Takođe pišeš i stripove. Kako dolazi do “prelaska” na male ekrane?
To je vrlo prirodan proces, jer obe stvari su vezane za “vizuelno razmišljanje”. Ipak, iskustvo pisanja se razlikuje, jer u stripovima imate mnogo razgovora samo sa jednom osobom: crtačem. To je intimno iskustvo, imate gotovo celokupnu kontrolu nad procesom. Televizijske serije su potpuno drugačije: morate komunicirati sa gomilom ljudi – producentima, editorima, režiserima, glumcima. To je predivno kolektivno radno iskustvo.
Koliko ti znači što će sada konačno, uz pomoć Eurochannela, serija biti dostupna publici širom sveta?
Čast mi je što je tako, konačno osećam da se sav trud i rad isplatio. Nikada u svojoj karijeri nisam video da glumci i cela ekipa unose toliko truda i marljivosti u svoj rad na nekoj seriji. Činjenica da će konačno ceo svet videti šta smo zajedni postigli čini me neizmerno zahvalnim i srećnim!
Povratak na Sve tajne Borgo Larićija
|
