|
Povratak na Kasa Verdi
Intervju sa Anom Frančeskini (režiserka)
Koju poruku si htela da saopštiš ovim filmom?
Kada sam započela ovaj projekat nisam toliko mislila na poruku koliko na samo mesto. Kada preispitam mesto i ambijent, trudim se da se postavim hladno prema njemu. Ali onda se javilo saosećanje i zbližila sam se sa ljudima koji se tamo nalaze.
Kako si dospela do Kasa Verdija?
Moja prijateljica je radila sa jednim pevačem odande pa me je pozvala da dođem i vidim mesto. Videla sam da je poprilično lepo i izazovno. Direktor Kasa Verdija je takođe bio raspoložen da odradi projekat tamo tako da sam počela tamo provoditi vreme. Bilo je izazovno pronaći filmski način da se istraži i opiše mesto.
Šta te inspiriše na snimanje filmova?
To je uglavnom prostor. Osećaj koji u meni izaziva neko specifično mesto ili mesto koga su stvorili ljudi – ne šume. Uglavnom snimam filmove o prostoru koga su ljudi uradili ali tu retko viđate ljude. Kasa Verdi je jedno od retkih ostvarenja koje sadrži i intervjue, a razlog za to je što su ti ljudi deo tog prostora i ne možete ih razdvojiti od njega.
Zašto si počela da snimaš filmove o mestima i prostoru umesto o ljudskim životima?
Kada sam studirala film imala sam izbor: ili da snimam igrane filmove ili dokumentarce. Nikada mi se nije sviđala naracija jer mi je ideja mogućnosti fikcionalizovanja života bila strana. Bilo mi je lepše da samo posmatram šta se događa na nekom mestu i gledam život oko sebe. Možete takođe iskombinovati naraciju i prostor, a Kasa Verdi je pravi primer toga – ima strukturu, a ljudski mozak je ustrojen tako da vidi red u svetu koga sagledava. Nikada ne pišem scenario za sebe, jedini slučajevi kada ga pišem je kada moram da pokažem projekat producentima. Za mene je to teško i moram sebe siliti na to jer ja ustvari gradim svoje ideje na slikama.
Reci nam nešto o procesu stvaranja. Većina režisera prati scenario ali izgleda da ti to radiš potpuno drugačije.
To je poput sagledavanja prostora. Znam da moji filmovi postaju sve apstraktniji jer radim umetničke filmove. Na primer, u Kasa Verdi, kada sam počela da se približavam prostoru, zapitala sam se "koji je ključ da se opiše atmosfera, život i tempo života u ovom mestu?" Trebalo mi je vremena, a onda sam shvatila da je to dizalica. Morala sam nositi dizalicu za kameru jer sam tako mogla da dočaram osećaj putovanja. Svaki put kada odem na neko mesto pokušavam da iznađem neki prirodni pokret.
Pošto si snimila dokumentarac i istraživala na tu temu, kako gledaš na uslove u kojima žive stariji ljudi u Italiji i Evropi?
Zavisi od zemlje u kojoj se nalazite, ne mogu generalizovati. Sve zavisi od toga gde ste, od uslova u kojima živite. Rekla bih da na severu Evrope imaju više sredstava da ih ekonomski podrže. U Italiji je to malo drugačije i Kasa Verdi je vrlo dragoceno mesto jer su ljudi koji tamo žive bili ugledni i veliki umetnici.
Živela si u mnogim zemljama, do nedavno i u Holandiji? Da li su razlozi za to bili poslovne prirode?
Da, za Holandiju sam dobila specijalistički staž da radim za instituciju pod nazivom Rijksakademie van Beeldende Kunsten, Kraljevsku akademiju lepih umetnosti.
Koliko je teško u ovim vremenima distribuirati nezavisne produkcije i dokumentarce?
Vrlo je teško. Postoje program poput Arte-a koji distribuiraju, ali i oni počinju da se komercijalizuju. Razumem to jer i oni imaju svoje potrebe. Meni je lako da prosleđujem svoje radove preko umetničkih udruženja i veza.
Da li trenutno radiš na nekim projektima i možeš li nam reći nešto više o njima?
Da, radim projekat u vezi tapiserije. Istinski je prelepo – izgleda kao neki trodimenzionalni rendering kada prikažu sve uzorke svojih tapeta. Gotovo je nerealno kada se kamera kreće kroz to jer sve liči na neki kompjuterski generisani efekat. I ovaj film se bavi posmatranjem prostora kao i Kasa Verdi. Postoji još jedno mesto za koje sam zainteresovana, to je hotel u Alpima koga je dizajnirao Đoponti i koji pripada jednoj vrlo bogatoj ženi. Priča koju sam čula, ali koja nikada nije bila potvrđena, je da je ona kupila taj hotel i htela da mu nadogradi kapelu ali joj vlasti nisu dozvolile. Izgleda da je tu zabranu baš primila k' srcu, pa je zato ostavila hotel da se uruši sam od sebe. To je na neki način priča o doslednosti ali i sebičnosti.
Povratak na Kasa Verdi
|
