|
Intervju sa Bartekom Kaminskim (glavni lik)
Kako si upao na projekat i kako si dobio glavnu ulogu?
Prvo me je kontaktirao producentov agent, koji mi je predočio projekat. Posle nekoliko susreta, kako sa agentom tako i sa režiserom, dobio sam ulogu. Ranije sam radio sa tim režiserom, tako da je bio upoznat sa mojim radom.
Kako si se spremao za ulogu?
Moja priprema je obuhvatala one standardne “psihološke pripreme” kroz koje prolazi svaki glumac, ali sam morao raditi i sa jezikom. Tomas je poljski lingvista koji dolazi u Norvešku da pronađe oca. Ostaje malo duže od očekivanog, i počinje učiti norveški. Tako da je od mene prov bilo zahtevano sa usavršim poljski jezik – što je bilo teško jer ne živim u Poljskoj već 30 godina. Takođe sam morao da prikažem proces usavršavanja novog jezika (norveškog) – od početničkog nivoa pa sve do vrlo tečnog, kakvim ću govoriti na kraju serije.
Šta gledaoci mogu očekivati od Tomasa i prve sezone serije uopšte?
Mislim da mogu očekivati da vide sasvim drugačijeg protagonist od onih na koje su navikli. Često su glavni likovi dinamični i odlučni ljudi jake volje, a univerzum seriej ili filma ih uvek izaziva i testira. A onda on mora proći kroz razna iskušenja da bi ostvario svoj cilj. Tomas nije takav. Pisci su mi ga još na početku opisali kao čoveka koji je poput lista na vetru. Nežan je, prava dobrica. Nesiguran i radoznao. U potrazi je, ali ne zna za čime traga, i zato upada u čudne situacije.
Kako ti gledaš na fenomen migracije u Evropi? Da li su ti se pogledi promenili posle snimanja ove serije?
Serija je snimana kada je iseljavanje iz Poljske u Norvešku bilo na vrhuncu. Tokom samo par godina, gomila poljskih radnika je došla u Norvešku kako bi radili koje god poslove su mogli da nađu. Ovo je na neki način probudilo radoznalost prema doseljenicima – ko su oni, šta misle o starosedeocima, itd. Moje mišljenje o Poljacima se razlikuje od mišljenja nekog Norvežanina ka njima, iz prostog razloga što o Poljskoj kulturi znam mnogo više negó bilo ko od njih.
Ipak, shvatio sam da ni ja ne poznajem svoju domovinu i njene stanovnike dobro kašto sam mislio. Normalno je to, jer ja tamo više ne živim, tamo sam samo proveo detinjstvo. Tako da, što se mene tiče, bilo je super raditi sa poljskim glumcima. Dobio sam uvid u to šta znači biti Poljak danas, sve one sitne stvari o duhu tog naroda na koje nisam obraćao pažnju kad sam bio mali. A sada sam više Norvežanin negó Poljak. Snimali smo uglavnom u Norveškoj, ali i u Varšavi. To je za mene bilo duboko nadahnjujuće iskustvo jer sam, na neki način, shvatio da je moj život napravio “pun krug”.
Kako bi opisao razvoj svog lika – od momenta kad je bio immigrant u potrazi za ocem, pa sve do kraja prve sezone?
Tomasov razvoj u prvoj sezoni mogao bi se opisati kao putovanje čoveka koji ne zna ni šta hoće, ni ko je on ustvari. Prolazi kroz čudna, smešna, tužna i bolna iskustva jer nema pojma ništa o sebi.
Ako bi imao priliku da nešto promeniš u vezi Tomasa, šta bi to bilo?
Ne bih ništa menjao, jer to onda ne bi više bio Tomas.
Radiš li trenutno na nekim projektima, i možeš li nam reći nešto o tome?
Trenutno radim u pozorištu, ali i na jednoj TV seriji. Treba da počnem sa pripremama za novu predstavu, i baš se radujem tome. Zove se The Play That Goes Wrong, koja je doživela veliki uspeh u Londonu, a radi se o grupi amaterskih glumaca i užasno iznedenoj premijeri jedne predstave. To je jedan od najsmešnijih scenarija koje sam pročitao do sada. Ništa nije zanimljivije nego glumiti lošeg glumca!
Povratak na Borbu za život
|
