|
Povratak na Udaren u glavu
Intervju sa Bobom Rondelijem
Koliko si zadovoljan dokumentarcem? Da li misliš da verno oslikava stvarnost?
Mogu reći da sam zadovoljan. Ali ipak više volim da gledam svoje lice uživo u ogledalu.
Iako nisi slavan kao na primer Ligabe i ostali umetnici, Italijani ipak tebe smatraju jednim od najvećih umetnika današnjice. Zašto je to tako?
Voleo bih da budem slavan kao Felini ili Modunjo. Umetici poput Ligabea jesu slavni u prethodnih 20 godina, ali ja nisam obožavatelj savremene italijanske muzike.
Šta te inspiriše da pišeš?
Ne znam. Verovatno sve. Mislim, život, smrt, sreća, tuga. I ljubav, ljubav svakako!
Koje svirke se najbolje sećaš i zašto?
Ne mogu zaboraviti onaj jedan put kada sam išao u dečiju bolnicu. Tamo sam svirao, i sećam se das am dosta plakao.
Koliko je teško umetniku poput tebe da snimi i izda album?
Nije lako, ali ja se protivim tome!
Ranije si svirao pank i rok muziku. Koji umetnici trenutno imaju najvećeg uticaja na tebe, šta voliš da slušaš?
Bitlse, The Who, Ramonese, Lu Rida…stvari poput toga.
Da ostanemo pri temi: reci mi koji su to pet italijanskih umetnika za koje misliš da bi svako trebao da ih sluša?
Pet umetnika koje bi svi trebali da slušaju su: ja, ja, ja, ja i samo ja… šalim se naravno. Po meni, najvažniji italijanski muzičari XX veka su Domeniko Modunjo, Pjero Ćampi i Luiđi Tenco, i mislim da bi svako na svetu trebao da čuje za njih.
Ove godine ćeš svirati u Londonu, pred publikom koja uglavnom ne zna italijanski jezik. Šta očekuješ od koncerta? Misliš li da će ljudi razumeti dosetke koje ubacuješ između pesama?
Govorim smešnim italijanskim naglaskom, a na nastupima govorim kao neki matori Italijan. Nadam se da će se ljudima to dopasti.
Povratak na Udaren u glavu
|
