|
Povratak na U naše ime
Intervju sa Brajanom Velšom (režiser)
Kako si došao na ideju da snimiš film o post traumatskom stresnom poremećaju?
Došao sam u direktan kontak sa ljudima obolelim od ovog poremećaja i počeo da radim istraživanje na temu toga. Iznenadio me je nedostatak podrške za vojnike koji se vrate sa ratišta i zbog toga sam osetio potrebu da nešto kažem na tu temu.
Zašto si izabrao da ti glavni junak bude žena?
Žene sup o prvi put aktivno učestvovale u oružanim borbama pa sam se zainteresovao da saznam kako se žene sa PTSP-em ponašaju, i koliko se to razlikuje od muškaraca. Blizina dece utiče na ispoljavanje simptoma PTSP-a, a želeo sam da prikažem kako bi to moglo biti za žensku osobu koja je takođe i majka.
Dok si se bavio istraživanjem, morao si kontaktirati i vojne nadležnike. Da li su ti oni bili od pomoći?
Imali smo blisku saradnju sa Combat Stress-om. Oni su dobrotvorna organizacija koja se specijalizovala za pomoć ljudima sa PTSP. Njihova pomoć nam je bila vrlo značajna.
U zadnje vreme ima mnogo filmova na temu “život posle rata”. Zbog čega se U naše ime razlikuje od drugih?
Sama činjenica da je glavni junak žena, pošto ostali filmovi sa sličnom tematikom uglavnom imaju za protagoniste muškarce.
Da li si očekivao toliki uspeh (na primer na festivalu u Montrealu)?
Nisam očekivao da dobijem nagradu u Montrealu, ali bilo mi je vrlo drago. Džoana Frogat je jako dobra glumica, a publika ume to da vidi i ceni.
Radiš li trenutno na nekom filmu? Možeš li nam reći nešto o tome?
Radim na nekoliko projekata. Vrlo sam uzbuđen zbog rada na adaptaciji škotske predstave, na kojoj radim za Kejranom Hurlijem i zove se “Beats”.
Povratak na U naše ime
|
