|
Povratak na Traktor, ljubav i rokenrol
Intervju sa Brankom Djurićem (režiser i glavni lik)
Kako si došao na ideju da snimiš film?
Oduvek sam hteo da snimim film u kome će se raditi o rok muzici iz šezdesetih. Osećam se vrlo povezanim sa rokenrolom jer sam odrastao uz njega. Kao tinejdžer, imao sam bend, tako da, kada sam završio srednju školu, želeo sam da upišem nešto što je najbliže “popularnoj muzici”, tako das am upisao glumačku akademiju i počeo da studiram glumu.
Napisao si scenario, režiroa film, igrao glavnu ulogu u Traktor, ljubav i rokenrol. Koliko je teško ili lako bilo izvrsti sve to u sklopu samo jednog filma?
Kada sam pisao scenario, nisam imao u vidu da ću ja igrati glavnu ulogu. Stalno sam razmišljao o glumcima i o tome ko bi trebao biti u glavnoj ulozi, ali sam na kraju shvatio da bih tu ulogu ja najbolje portumačio. Imam godine iskustva u režiji i glumi, tako das am vrlo podmazan. Ponekad mi se čini lakše da samo iskočim ispred kamere i istovremeno “URADIM” i “UZMEM” ono što želim.
Da li ti se čini da je film jednostran, s obzirom da jedna osoba obavlja tri važna zadatka?
Možda, ali to je rizik koji sam preuzeo na sebe. Takođe, prihvatio bih odgovornost za neuspeh, ali mi je drago što nisam morao. Film dobro prolazi, tako das am srećan.
Koju poruku si želeo da saopštiš?
Prosto sam želeo da snimim razumljiv film o ljubavi u malom selu negde u staroj Jugoslaviji toko 1960-tih, gde ljudi jedva da su čuli za muzičare poput Čak Berija ili Rolinstonsa jer smo živeli iza Gvozdene zavese. Ustvari, mi smo ponudili g.Čak Beriju ulogu vođe ciganskog benda ali nažalost odustao je par nedelja pre početka snimanja.
Glumio si u pozorištu, filmu, na TV-u i na muzičkim binama. Šta od toga je tebi omiljeno i zašto?
Uvek imam rokenrol u glavi, gde god glumio. Uživam da glumim u pozorištu, volim da radim sa filmovima, ali najbolje se osećam i najbolje se provodim kada sviram sa svojim bendom Bombaj Štampa.
Ti si verovatno jedan od najznačajnijih filmskih i televizijksih ličnosti na Balkanu. Kako vidiš kinematografiju u tim zemljama kada je uporediš sa kinematografijama zemalja Zapadne Evrope? Šta bi moglo da bude popravljeno?
U poslednje vreme stičem utisak da Balkan ima isti problem kao i Zapadna Evropa što se tiče filmova: oni se snimaju ili za široku javnost ili za filmske festivale. Sve je manje filmova koji bi mogli da zadovolje oboje. Ponekad me ratuži to što ekstremno loš film može biti proglašen odličnim samo zato što je crno-beo, spor i nemoguć za razumeti, i sa druge strane, kako su neki jeftini filmovi u velikoj meri prihvaćeni od strane publike. U kinematografiji prosto više ne postoji mejnstrim.
Kakvo je tvoje iskustvo sa britanskim filmom If We Dead Awaken?
Volim britanski način glume, radio sam sa britanskim glumcima kao što su Dženet Mektir na The Cat Run, ali ovaj projekat je bio prvi gde je sve bilo britansko: glumci, produkcija, čak je Ii snimam u Londonu. To je bilo predvno iskustvo.
Radiš li trenutno na nekim projektima? Možeš li nam reći nešto više o tome?
Pripremam novi sitkom za ceo region. Prethodni sitkomovi za TV su bili uspešni. Iza sebe imam odličan tim, tako da smo vrlo dobro podmazani i u ovom slučaju. Takođe imam gomilu skripti - jedna od njih je upravo u fazi predprodukcije.
Povratak na Traktor, ljubav i rokenrol
|
