|
Povratak na 180 stepeni
Intervju sa Čihanom Inanom (režiser)
Kako si došao na ideju da snimiš ovaj film?
Pa, 2003-će se desilo das am izgubio svoj takozvani prvi film Pelotudo, koji je bio adaptacija romana Nik Kejva pod nazivom Kada je magarac ugledao anđela. Samostalno sam isfinansirao film i bio je vrlo niskobudžetan – sniman je 4 nedelje u Turskoj tokom leta 2003-će, sa svim mojim prijateljima (postavu je činilo 50 ljudi). Novembra iste godine, sav material je bio ukraden u Nemačkoj i nije mi ostalo ništa sem dugova, i kratkog trejlera.
Posle ovog šoka i intenzivne potrage za izgubljenim filmom, počeo sam da se mirim sa time, i napisao sam novi scenario o masovnom ubici iz 1986-te. Ali nisam bio zainteresovan samo za istinitu priču o čoveku koji je nestao na tri nedelje posle ovog gnusnog čina i bio uhapšen u Južnoj Francuskoj, niti za impulsom i uzrocima koji su doveli do njegovih postupaka. Više sam bio zainteresovan za vreme koje je proveo u begu a takođe i za paralelne priče u kojima obični ljudi moraju da se suoče sa tragedijom. Meni je bilo važno da prikažem istinski gubitak (mrtva ćerka), moguć gubitak (sin u komi) a takođe i borbu sa identitetom koju imaju stranci jer se često osećaju izgubljeno u Švajcarskoj.
Zbog čega si stvorio nemog lika?
Nemi lik se nalazi u scenariju od samog početka. On izgovara samo jednu rečenicu pre nego krenu slova: "To je jače od mene". To je takođe moto i za ostale likove u filmu, i time se objašnjavaju sva njihova delanja na različite načine. Bilo mi je vrlo važno da prikažem što više načina kako ljudi reaguju na tragični incident.
I naravno, nemi lik je jedini koji postoji u stvarnosti; ostali likovi su izmišljeni. Tako das am odlučio da ga ne učinim rečitim, da učinim da koristi samo govor tela, i da prikažem poseban osećaj za vreme kroz usporene događaje, viđene iz njegove perspektive. To je i dalje prikaz vremena njegovog bega, jer čak ni sada niko ne zna šta je on radio u toku te tri nedelje. Svako mora da oformi svoje mišljenje o tom liku.
Zašto je prošlo tako mnogo vremena od začetka filma pa do početka snimanja?
95% scenarija je bilo gotovo još 2004-te, ali bilo je teško isfinansirati ga i prodobiti pažnju producenata iz Švarcarske što se tiče ove priče. Pokušavao sam da ubedm razne producente ali svi oni su mislili da je scenario suviše složen i da nije fokusiran na jednu osobu. Nisu verovali u epizodične drame tako das am skoro tri i po godine tražio ko će ovo producirati. Bilo je od pomoći to što je Pol Hegisov Crash osvojio Oskara 2006-te; švajcarski producenti su se setili mog scenarija. 2007-me, počelo se sa finansiranjem od strane C-Filmsa i sve je krenulo ubrzanim tokom; film je isfinansiran do sredine 2008-me.
Šta ti je bilo najizazovnije u vezi rada na filmu?
Neverovatno je bilo videti kako moje reči oživljavaju kroz ove izvanredne glumce koje sam izabrao. I naravno, bio sam srećen što konačno, posle pet godina, imam priliku da snimim film... I skoro 10 godina od kada sam dobio prvu ideju za snimanje filma (onog što je izgubljen), i potom sam promenio smer. Imao sam savršenu ekupu i predivne glumce koji su shvatali moje namere.
Koji su tvoji naredni projekti? Možeš li nam reći nešto o njima?
Radim na dva projekta: jedan je švajvcarski mjuzikl koji se igra u tržnom centru a drugi je mračna izmišljena priča o 25. godišnjici mature. Trenutno pišem, što je već isfinansirano, a nadam se da ćemo uskoro dobiti sredstva i za snimanje.
Povratak na 180 stepeni
|
