|
Povratak na Gdju Mercedes
Intervju sa Dejvidom Fonjalazom (režiser)
Kako si došao na ideju da snimiš dokumentarac o prostitutki?
Novinar iz Berna simon Jagi je predložio da se snimi film o Silviji Leiser (Gospođica Mercedes). Već je napisao članak u lokalnim novinama o njoj i zaključio da prosti članak ne bi mogao da učini mnogo dobra njenoj ličnosti i njenoj priči. Simon Jagi je radio kao ko-editor na filmu i vodio intervjue sa njom.
Generalno, mislim da su istraživanje margina ovog društva i davanje njegovim članovima priliku da se izraze najbolji načini da ih razumemo. U tom smislu, prostitucija je zanimljiva tema. Odigrava se u društvenom okruženju koje je prezreno, ali ono je stvarnost. Izučavati prostituciju znači osvetliti etiku društva, kao i duple standarde na kojima društvo počiva.
Zašto ste, pored svih prostitutki u Bernu, izabrali Gdju Mercedes?
Gdja Mercedes predstavlja staromodni način prostituisanja, radila je 35 godina kao kolska prostitutka, i tako, uz pomoć njene priče, možemo da sagledamo kroz kakve mutacije je prošlo ovo zanimanje tokom svih ovih decenija. Dalje, Silvija vodi sasvim običan život, mnogo običniji od onig kako bi mnogi mogli da zamisle. To nam omogućava da prodiskutujemo o tome koliko su neopravdane naše klasifikacije i stereotipi.
Da li film ide dalje od priče o gospođici Mercedes?
Život Silvije Leiser uključuje u sebe mnogo priča. Radi se o prostituciji u Švajcarskoj, o društvenim promenama, o prihvatanju starosti u poslu koji u suštini zahteva mlada, uredna i raskošna tela. Potrebna je seksualnost ali i složeni balans životinjskih i emotivnih potreba.
Radeći ovaj prikaz, mi smo pokušali da zađemo u dnevni život gdje Mercedes na najautentičniji mogući način. To je normalan život, uobičajen, banalan naspram njenog posla koji je vezan za seks, i koji je isprva privukao našu pažnju. I, naravno, unutrašnje strane prostitucije, tj. kako se te osobe osećaju. Zainteresovala su nas viđenja seks-radnice koja se zbog svog posla morala navići da sakriva emocije iza zaštitne maske koja se sastoji od šminke i rutinskog jezika.
Kako je publika, uključujući i kritičare, dočekala dokumentarac? Da li ste dobili negativne kritike kao da promovišete prostituciju?
Film je bio vrlo dobro prihvaćen od strane publike i kritičara u Švajcarskoj ali i preko, gde je bio prikazivan. Ono što nas čini posebno srećnima je da se film i dalje prikazuje za razne prilike, od specijalih bioskopskih prikazivanja pa do događaja koji su tematski orijentisani.
Nismo dobili negativne kritike kao takve, ali imali smo mnogo interesantnih i ponekad kontroverznih diskusija sa publikom o prostituciji uopšteno, koje su – nadamo se – pomogle da se razbiju neke predrasude koje ljudi imaju o prostitutkama. Takođe nam je drago da se i Mercedes svideo film i bila je vrlo voljna da ga promoviše.
Radiš li na nekim projektima trenutno? Možeš li nam reći nešto o tome?
Radimo na raznim projektima sa našom produkcijskom kućom Lomotion, treuntno kao producenti. Prošle godine, izdali smo dokumentarac srednje dužine pod nazivom Work Hard, Play Hard od Marsela Visa, to je film o kokainskim ovisnicima u Švajcarskoj. Trenutno radimo na nekonvencionalnom prikazu Kurta Gosenrajtera. To je film o putovanju u toku koga planiramo da idemo brodom od Švajcarske do Severne Koreje, to će biti film koji će verovatno biti inspiracija ne beskompromisan način života.
Povratak na Gdju Mercedes
|
