Intervju sa Džen Dan

Povratak na Zov

Intervju sa Džen Dan (režiserka)

Kako si došla na ideju da snimiš Zov?
Dok smo radili na Plavom rubinu, prosledila sam nekoliko ideja svojoj producentkinji, pošto je ona predložila da uradimo još jedan niskobudžetni film, i napravimo od svega toga niskobudžetnu trilogiju koja će nam pomoći da se probijemo sa budućim ostvarenjima. Njoj se svidela ideja o kaluđericama kada sam ja rekla da bi to bila neka kombinacija Black Narcissus-a i Žena na ivici nervnog sloma.

Suzana Jork se priključila ovom projektu na vrlo neobičan način. Možeš li nam reći nešto o tome?
Mislila sam da joj dodelim ulogu igumanije, ali kada radite sa niskobudžetnim filmovima teško je naći agente, pa sam ja tražila način kako da dođem sama do nje. Gypo se prikazivao na Kembridž filmskom festivalu i ja sam mislila da odgovorim na neka pitanja, i u međuvremenu saznala da Suzana takođe gostuje i to baš tokom večeri kada sam trebala krenuti kući. Napisala sam joj dugačko pismo o tome koliko volim njene filmove, posebno Konje ubijaju, zar ne, za koga je dobila Oskara, i koliko bih želela da glumi Igumaniju u mom filmu. Predala sam pismo programeru na festivalu zamolivši je da kaže par lepih reči o meni kada ga bude predavala Suzani. Kasnije te večeri telefon mi je zazvonio, čula sam poznati glas, Suzana mi je rekla da je primila moje pismo i da bi želela da radi sa mnom. Satima smo razgovarale, i sledeće nedelje sam otišla kod nje kući u Londonu.

Kako si dobila inspiraciju za film, da li si posetila prave redove, ili radila istraživanje o samostanima?
Postoji zatvoreni red benediktinskih sestara neka tri kilometra od mesta gde živim, u malom selu po imenu Minster. One su smeštene u Minsterskoj opatiji, gde obitavaju Benediktinci još od XIII veka. Sada ih tamo ima samo devet. Na svemu tome sam bazirala svoj red. Ono što me je iznenadilo u vezi zatvorenog reda, koji je takođe jako tih, je da kada sam prišla vratima da pozvonim, čula sam žamor i mnogo smejanja iz kuhinje. Nisam to očekivala, a kada sam shvatila da tihi redovi ustvari nisu svo vreme tihi. Imaju oni vreme za rekreaciju svakog dana, tada mogu da pričaju. Takođe imaju vreme kada se vode diskusije o Bibliji.

Takođe sam čitala knjige i članke pisane koje su pisale opatice koje su još u manastirima, koje sui h napustile ili planiraju da im se pridruže. Mnoge knjige su poprilično savremene ali čitala sam i neka stara dela o nastojnicima iz Svetog Benedikta i mnogo priča o svecima. Želela sam da napišem zanimljiv i smešan scenario, i upravo iz tih priča sam dobijala inspiraciju, a dodatno su me inspirisale moje kaluđerice koje su čavrljale i smejale se dok sam stajala na vratima.

Da li si dobila neke pozitivne ili negativne kritike od strane kaluđerica koje su gledale film?
Catholic Times je odbio da objavi recenziju iz razloga koga nisu naveli, što je vrlo blesavo jer su nam dozvolili da upotrebimo njihov časopis kao rekvizit za film. To je takođe priča o devojci koja želi da postane (i postaje) kaluđerica. Mnoge katolkinje starije od četrdeset godina su mi posle filma prišle da mi kažu da im se sviđa moj film, i zbog humora i zbog pitanja koja podstiču na razmišljanje. Naišli smo na divan odgovor publike na Edinburškom festivalu gde je brzo rasprodat i izabran za Best of the Fest. Većinu publike činile su žene preko četrdeset, a mislim das u mnoge bile katolkinje. Takođe, bila je velika publika u Dinaru u Francuskoj gde je takođe rasprodat dve nedelje unapred, pa se tražilo ponovno prikazivanje. Američki poster je u potpunosti redizajniran kako bi se bacio naglasak na komediju. Sećam se da su mi posle prvog prikazivanja prišle neke žene i kazale mi da je film vrlo afirmišući što se tiče vere.

Prikazan je i u Istanbulu koji se nalazi u zemlji Muslimana. U publici je bila jedna starija žena koja je tokom odgovaranja na pitanja podigla ruku i rekla da joj se svidela tačnost filma, što mi je posebno zanimljivo jer sam ciljala da film bude kontroverzan.

Ima nekih neverovatnih i inspirativnih kaluđerica širom sveta koje rade izuzetne stvari a dve su me podstakle da stvorim lik Ignjacijusa jer su vrlo provokativne i pitaju se o stvarima koje Vatikan ignoriše. Kaluđerice u jednom delu čietaju izveštaj o Pozivu na odgovornost što je bila prava kampanja koju su delimičmo pokrenule kaluđerice. Sveštenici u Africi su počeli silovati opatice jer su mislili da od njih ne mogu dobiti HIV kao što bi dobili ako bi nastavili da spavaju sa seoskim devojkama i prostitutkama, ali Vatikan nije želeo učiniti ništa povodom toga. To je samo jedna od provokativnih poruka koje sam želela da postavim u film.

Tvoji filmovi se snimaju u Kentu, ali da li si razmišljala da postaviš priču u neki veći grad kao što je London ili Edinburg?
Ova tri filma su bazirana na ovim lokacijama imajući u vidu budžetska ograničenja. Radije bih prosto napisala scenario bez razmišljanja o lokaciji. Živim u Remsgejtu u Kentu a deo mog tima takođe živi ovde, na primer moj urednik i dizajner zvuka. Tako da je vrlo lako za mene da samo uđem u kola i počnem da smišljam priču u glavi dok se vozikam okolo.

Moji naredni filmovi imaju veći budžet na raspolaganju tako da nisam razmišljala o lokacijama dok sam ih smišljala. Year of Wonders je smešten u pravo selo Ajam u Derbiširu. Kako stvari sa finansiajam trenutno stoje, postoje neke poreske olakšice koje bi trebale ohrabriti reditelje da snimaju na određenim lokacijama tako da nisam sigurna gde ću smestiti radnju svog budućeg filma. Privlači me da napišem scenario za Vels, sa velškom ekipom, produciran uz pomoć velške kompanije i napisana od velških pisaca, ali ipak Velški filmski fond nije hteo to da finansira. Oni žele da finansiraju veće filmove koji dolaze izvan Velsa, ali da se mali deo filma snimi tu.

Kada bi imala neograničen budžet, koju priču bi najviše volela da snimiš?
O kraljici Matildi, prvoj engleskoj kraljici. Ona je u direktnom krvnom srodstvu sa kraljem Henrijem I, i unuka Vilijema Osvajača. Bila je 16 godina carica Nemačke, mnogo duže od njenog rođaka Stefana koji joj je preoteo presto. Englezi su takođe to znali, i tako je započeo građanski rat. Borba za krunu je omogućila Matildi da ponovo osvoji istu i ostavi je svom sinu Henriju II, koji je bio rodonačelnik čuvene Platagenet dinastije. Sve zbog toga što se ona borila, i nije odustajala.

Povratak na Zov