Intervju sa Dženifer Rodrigez

Intervju sa Dženifer Rodrigez (glumica)

Kako si dospela na ovaj projekat?
Da biste učestvovali na nekom projektu i bili protagonist autorskog filma u Italiji, potrebno je da budete na pravom mestu u pravo vreme ali i da imate odgovarajuću pripremu i veštine koga vaš lik zahteva.

Moja karijera fotomodela (koju sam započela u rodnoj Venecueli) mi je bila od velike pomoć na početku. Nakon što sam bila model, razvila sam intresovanje za glumu. Studirala sam glumu u Milanu a kasnije upisala akademiju (Cineway) dok sam paralelno nastavila raditi na italijanskoj televiziji.

Kako je gumica iz Venecuele učestvovala u jednoj od najpoznatijih komedija italijanske kinematografije tokom 2014?
Ja sam iz Venecuele, ali se osećam kao građanin sveta zahvaljujući mojoj profesiji, zbog koje sam mnogo putovala. Odrasla sam u zemlji gde je bilo mnogo ljudi iz različitih zemalja uključujući i Italiju.

Da biste učestvovali u komediji koja je važna za italijansku kinematografiju, nije dovoljno identifikovati se sa kulturom te zemlje, nego se morate i takmičiti na veoma strogom tržištu gde je kvalitet znak garancije.

Kako ste započeli svoju umetničku karijeru?
Veoma jednostavno ali istovremeno kompleksno. Rođena sam u porodici doktora i muzičara. Roditelji su želeli da studiram medicinu, ali moj pobunjenički duh koji je zauzeo cetralno mesto tokom moje adolescencije, to nije dozvoljavao. Bila sam nezavisna devojka koja nije dopuštala da neko odlučuje u njeno ime. Tada sam tražila utočište u svetu muzike odlazila u konzervatorijum vežbajući po četiri sata dnevno.

Nisam želela da studiram medicinu zbog toga što bi me to sputalo da nastavim sa istraživanjem muzike. Tako da sam odlučila da studiram psihologiju, koju nisam završila. Nisam želela ništa drugo da studiram i moj stav se pogoršao kada sam potencirala oslobađanje viška energije odlazeći na rok koncerte.

Moji roditelji su me upisali u školu za fotomodele. Od tog trenutka moj pogled na život se promenio. Takođe je započeta moja avantura u svetu mode. Nakon pojavljivanja na Misu Venecuele, za koje me je odabrao sam organizator događaja, odlučila sam da studiram nešto lakše što neće ometati moju karijeru. Studirala sam reklamiranje i marketing noću.

Nakon učešća u jednom od najznačajnijih događaja u zemlji Miss Venecuela, započela sam karijeru fotomodela internacionalno i dospela do najvećih modnih gradova poput Pariza, Njujorka, Londona i Milana. U Milanu sam imala mogućnost sarađivanja sa velikim firmama pa sam mnogo vremena provela u Italiji. Nakon nekoliko godina provedinih na televiziji shvatila sam da ne želim prokazivati sebe kao osobu nego bih radije da glumim određenog lika. Proučavala sam pozorišnu i filmsku scenu, škole i potom je započeo najuzvišeniji deo moje pobune i oslobađanja viška energije.
    
Tvoj karakter je veoma senzualan. Kako se glumica priprema za nage scene?
Igram Morganu, odlučnu ali ranjivu ženu. Rešenu u svojim postupcima ali i krhku. Ima veomma kompleksnu ličnost žene koja je instiktivna i ne premišlja se mnogo, te sa svojom spontanošću koristi žensku prirodu da zadovolji zahteve trenutne situacije, u nemilosrdnom svetu u kome joj je teško da sakrije svoju osetljivu prirodu.

Glumeći gole scene u Morganinom liku, moram dodati da je to deo njene transgresivne prirode. Lično, nije mi bilo mnogo komplikovano odglumiti, obzirom da pronalazim sličnost sa svetom fotomodelinga. Upoznala sam svoje telo, oduvek sam bila veoma senzualna i zavodljiva tokom rada, sa donjim vešom ili kupaćim kostimima za kataloge, kalendare ili na primer za naslovnu stranu prve edicije Plejboja u Venecueli.

Mislim da je veza koju imamo sa svojim telom ključna u snimanju golih scena, navela bih da je ovde prednost ta što vi predstavljate nekog drugog, to mnogo je lakše.

Koju poruku šalje ova komedija?
Lako je uvideti mnoge poruke. Neki ljudi sa svojim karakterom odstupaju od društveno prihvaljivog ponašanja. Film pomaže ljudima da razumeju da je važno sačuvati unutrašnje vrednosti i lepotu u teškim vremenima.

Da li radiš na nekim projektima trenutno?
Ja sam autorka knjige čija serijska adaptacija će biti započeta sredinom ili krajem 2018.godine. Istovremeno sam odlučila da se vratim na američko tržište, da radim i na engleskom jeziku. Mislim da je komunikacija jako važna, i da svakog trenutka morate biti spremni za ulogu na univerzalnom jeziku.

Za kraj bih dodala da je bitno ne zaboraviti svoje korene, bez obzira na posao koji radimo i gde živimo. Naša dužnost kao građana sveta je da pomažemo čovečanstvu, poštujemo sebe i doprinesemo evoluciji naše duše. Najvažnije je da širimo ljubav i sačuvamo dostojanstvo.

Povratak na Dobrostojeće ljude