|
Povratak na Belevil Tokio
Intervju sa Eliz Žirar (režiserka)
Ovo je tvoj prvi dugometražni igrani film, kako bi opisala proces stvaranja istog?
Proces je trajao dosta dugo. Trebalo mi je pet godina samo da započnem rad na njemu. Zaplet nije bio interesantan ljudima koji bi finansirali film, pa je na kraju isti snimljen sa malim budžetom. U Francuskoj ima žena koje se bave režijom, ali teme koje one predlažu, ukoliko su žene i pristupaju im iz ženskog ugla, ne pronalaze sponzore. Tako da je vrlo teško sakupiti sredstva.
Šta razlikuje ovaj film od ostalih francuskih ljubavnih drama?
Posebnost filma ogleda se u njegovom uglu pristupa, njegovoj temi: želela sam da se fokusiram na period kada već znamo da je ljubavnoj priči došao kraj, pa do momenta samog raskida. Verujem da je moj film prepun humora. Želela sam ga snimati u sekvencama tako da ostavim ustisak da sam sa partnerom ali da se ne osećam neugodno. Takođe, poput svih francuskih ljubavnih drama, priča se završava tužno i to vam je poznato od početka.
Šta ti je bilo najizazovnije u vezi rada na filmu?
Najveći izazov bilo je vreme. Završila sam film u roku od 21 dana, sa 8 kadrova po danu u proseku. Nisam imala nikakvih finansijskih sredstava. Bila sam i reditelj i scenarista, dizajner odeće i scenograf. Glumci su se samostalno šminkali. To je bilo kao da smo snimali film međusobno.
Koliko je teško biti reditelj u Francuskoj? Misliš li da je lako dobiti podršku i novac?
Mislim da je teško biti reditelj u Francuskoj, a još teže je biti ženski reditelj. Investitori i distributeri su uglavnom muškarci koji imaju iskrivljen pogled na svet kao i na žene.
Teško je ostvariti to da čuju za vas, teško je obezbediti sredstva, čak iako su velike zvezde deo projekta. Takođe, nema se poverenja u publiku. Ljudi sa novcem su ubeđeni da je neophodno snimati mejnstrim -+stvari. Na svu sreću, francuska publika ima ukusa za umetničke filmove. Mislim da ljudi žele filmove koji im se obraćaju kao inteligentnim bićima. U Francuskoj mi još uvek imamo odlične pisce i ja znam da je teško naći sredstva za njihove prve filmove, ali, malo po malo, oni uspevaju da ostave svoj pečat u svetu. Nadam se da ću jednoga dana i ja biti među tim ljudima.
Radiš li na nekim filmskim projektima?
Trenutno pokušavam da nađem sredstva za jednu komediju koju sam napisala. Radi se o mladoj ženi koja još uvek nije zaposlena i u potrazi je za sobom. Radnja se odigrava na Francuskoj Rivijeri.
Još uvek mi je teško da prikupim sredstva, bez obzira na glumačku postavu: Semi Frej, Lolita Kamah i Gaspar Ulijel – poznat širom SAD jer je igrao ulogu mladog Hanibala Lektera. Još uvek se nadam uspehu i idem ka tome da snimim ovaj film koji bi trebao da bude zanimljiva romantična komedija.
Povratak na Belevil Tokio
|
