|
Povratak na Lanestera
Intervju sa Frankom Mankuzoom (režiser)
Zbog čega ste odlučili da učestvujete u ovom projektu? Šta Vas je privuklo kod Lanestera?
Pre svega zbog teme. Radnja je uvek srce svega. Karakteri, šta se događa sa njima i njihove reakcije u datoj situaciji. U ovom slučaju je doslednost policajca da istaži ubistvo, bez obzira na činjenicu da je oslepeo u toku istrage. Nešto nemoguće u stvarnom svetu, ali je zanimljivo što u ovoj fikciji, taksistkinja postaje njegov lični pomoćnik. Takođe me je zainteresovala mogućnost pravljenja dugometražnog igranog filma. Za kraj bih naglasio da me je privukao karakter samog producenta. Žon-Luk Mišou je neko o kome imam vrlo visoko mišljenje.
Koje su glavne razlike koje će gledaoci pronaći između Žerinovih knjiga i serije?
Najvažnija razlika je verovatno da su karakteri u knjizi profajleri, njihova zanimanja nećete pronaći u Francuskoj. Svakako bih primetio uticaj američkih serija iz prostog razloga što mislim da ukoliko ste policajac koji se bavi razrešavanjem ubistava, morate imati bar malo profila ljudi koje istražujete, kako biste ih bolje razumeli. Ne možete raditi na ubistvima ukoliko niste ozbiljno izučili kriminalističku psihologiju.
Takođe, karakter taksi vozača u knjizi je čovek u terminalnoj fazi raka pluća. Zamenivši ga sa ženskom ulogom, sama veza između karaktera je promenjena.
Kako ste birali postavu? Koje karakteristike ste tražili u glumcu da bi učestvovao u ovom projektu?
Postavu smo birali tek nakon završene izmene originalnog rukopisa. Želeo sam da sarađujem sa prvoklasnim glumcima i tehničarima.Tako je i bilo. Mnogo poznatih i talentovanih glumaca je došlo na audiciju za vodeću ulogu, što je samo pokazatelj toga da je projekat ineteresantan koliko smo i mislili. Pratio sam osećaj koji mi je ukazivao da sam pronašao dobru hemiju između tri glavna karaktera: Lanestera, njegovog brata i taksi vozača. Odnosno između Ričarda Berija, Bruno Salomonea i Eme de Kon. Svaki par je lepo sarađivao: Lanester/brat, Lanester/taksi vozač ali su bili fenomenalni i kao trio. Nije bilo lako, ali smo uspeli.
Koji su Vaši najveći uzori iz sveta režije? Koji stil ili kog režisera najviše nalazite kao inspiraciju dok gledate njegove/njene filmove?
Prilično sam izbirljiv, ali ako trebam izabrati listu filmova koje bih poneo na pusto ostrvo, to bi bili filovi Majkl Mena ili Ridlija Skota. Oni imaju dara da impresivno obrade različite teme. Bez obzira kakva je priča, gledati njihove filmove je nadahnjujuće.
Šta se događa sledeće sa Lanesterom? Da li ćemo gledati još detektivskih epizoda koje su možda inspirisane nedavnim događajima u Evropi i Francuskoj?
Upravo sam završio sa pisanjem trećeg dela. S’obzrom na to da su prva dva dela doživela veliki uspeh, očekujemo nastavak priče, ali teme još nisu odabrane.
Da li trenutno radite na još nekim projektima? Možete li nam reći nešto o njima?
Imam napisane skripte za dva igrana filma. Jedan je o slučaju Boudarel za vreme indonezijskog rata, drugi je “savremeni mitološki triler” u duhu Alan Parkerovog filma Angel Heart. I pišem skriptu za budući film: La Traque. Film je o potrazi za Khaled Kelkalom tokom 1995, u potrazi u kojoj sam učestovavo, jer sam u to vreme radio za antiterorističku diviziju u Parizu.
Povratak na Lanestera
|
