|
|
Povratak na U klopci
Intervju sa Grejemom Kantvelom (režiser)
Kako si došao na ideju da snimiš ovaj film?
Anton je baziran na pričama koje je pisac Entoni Foks slušao dok je odrastao u Kavanu u Irskoj. Njegov otac je bio zatečen nasiljem koje se događalo severno od granice i Entoni je bio svedok toga kakav efekat je to sve imalo na društvo, porodicu i zajednicu. Želeli smo da istražimo prirodu nasilja u Irskoj, i na koji način je ono uticalo na ljude koji su bili bliski istom, ali koji nisu istovremeno bili i na liniji vatre. Oformio sam mrežu glumaca, pisaca i reditelja pod zajedničkim imenom The Attic Studio u Dablinu, i Entoni mi je prišao sa idejom da organizuje čitanje scenarija, ja sam tada bio reditelj i celokupan scenario je proizašao iz tog našeg susreta.
Kako je tekla audicija? Da li su glumci tvoji prijatelji koje poznaješ ili si prošao kroz težak i naporan proces odabira?
Većinu glumaca sam već poznavao preko Attic studija, ali imali smo i audiciju. Entoni je imao skrin-test, što ga je učinilo vrlo nervoznim. Volim da radim sa glumcima, za mene je to najbolja strana rediteljskog posla, i vrlo smo naporno radili da bismo pravilno izbalansirali nova lica i iskustvo u glumi. Žerar Mersorli je vrlo poznat glumac u Irskoj i njega smo kontaktirali u početnim fazama projekta. Svideo mu se scenario i ja sam mu objasnio na koji način bih želeo da obavim karakterizaciju i on se složio da sarađuje sa nama. Bilo je fenomenalno raditi sa njim, podigao je projekat na viši nivo i mlađi glumci su se ugledali na njega i trudili se da ga na neki način oponašaju.
Film se bavi vrlo kontroverznom temom u Irskoj, na koji način ste hteli da se približite temi a da ne uvredite nečija ideološka shvatanja?
Bili smo vrlo svesni i nismo želeli da se pravimo "partizani", tako da smo se temi približili na vrlo izbalansiran način. Događaji iz filma se nisu dogodili tako davno, i neki ljudi koji su još uvek živi su možda propatili tokom tih događaja i sećaju ih se vrlo živo. Tako das mo imali ujednačen pristup i ispoštovali svačiju ideologiju i svačije iskustvo. Film sadrži poruku koja se protivi nasilju, i sama činjenica da je Entoni odrastao tokom tih događaja i osetio ih na svojoj koži pomoglo nam je da još jasnije definišemo šta hoćemo da saopštimo filmom. Neki ljudi su negodovali posle izbacivanja filma, ali to su bili ljudi sa pretežno fundamentalističkim shvatanjima.
Zbog čega ste snimili film o događajima koji su uzrokovali toliko nasilja i patnje u vašoj zemlji?
Razrađivali smo scenario otprilike u vreme bombaških napada u Londonu, to je vrlo duboko uticalo na mene, i nateralo me da se zapitam zbog čega neki mladi ljudi vide nasilje kao jedino rešenje za probleme sa kojima se sučeljavaju u svojim zemljama. Tokom 1970-tih, mladi ljudi su regrutovani sa južne strane granice Irske da bi se borili u ratu koji nije mnogo uticao na njihovo podneblje, a ljudi koji su ih pozivali u rat su udarali na njihove nacionalne emocije i predstavljali rat kao avanturu. Kada su ovi momci shvatili kakve posledice je imalo njihovo učešće u ratu, bilo je već kasno da se vrate i dosta ljudi je povređeno. To je bila dimenzija rata koju nisu baš podrobno istražili, pre svega se misli na uticaj rata na ruralne sredine, tako da sam želeo da vidim mogu li nešto novo reći o tome.
Šta ti je bilo najizazovnije tokom rada na filmu?
Imali smo vrlo mali budžet, u stvari, nestajalo nam je novca kako smo odmicali i morali smo da pauziramo produciranje da bismo sakupili više sredstava! Snimali smo 9 nedelja, ali se to proteglo na devetomesečni period, tako da je bilo vrlo teško motovisati ljude da nastave da rade. Počeli smo sa skronim sredstvima, malom ekipom i malim brojem lokacija, ali se to sve kasnije pretvorilo u veliki projekat, nabavili smo automobile, odeću, borbena vozila, snimali smo u Kavanu, Dablinu, Belfastu i Parizu sa ogromnim kranovima i trejlerima, velikom ekipom, tako da je postalo vrlo izazovno izdržati proces, ali nagrada u vidu ostvarenog cilja i dobre zabave nije izostala.
Da li je komplikovano snimiti i izdati film u Irskoj?
Postoji mnogo kompanija u Irskoj koje dobijaju podršku vlade za svoje filmske projekte i mnogo stranih filmova se snima tu da bi se izbegle pporeske obaveze i obezbedila dodatna sredstva, ali za reditelje koji nisu deo tog sistema može biti vrlo teško da snime film, ali to je slučaj svuda u svetu. Nezavisna produkcija podrazumeva mnogo teškog rada i ostalih poteškoća, pa čak i kada film bude završen dosta je teško dopreti do publike. Na svu sreću, Entoni i Patrik Klark su izuzetni producenti koji su verovali u projekat i fascinantni su njihovi napori da film proslede publici. Teško je takmičiti se sa svetskim projektima koji imaju veći budžet, ali jednom kada reč izađe u svet, postoji mogućnost da se stvori verna publika. Nominovani smo za tri IFTA nagrade (irska BAFTA), tako da je publika postala svesnija naših napora.
Kako irska kinematografija stoji u odnosu na ostale evropske kinematografije, ukoliko su kriterijumi novčana sredstva i kreativnost?
Pa, većina evropskih zemalja ima svoje nacionalne jezike tako da već postoji publika koja će podržati film. Loša strana ovoga je to što u tom slučaju može biti malo teže da se ti filmovi probiju na međunarodno tržište. U Irskoj je osnovni jezik Engleski, tako da se takmičimo sa engleskim filmovima iz SAD i UK, koji obično imaju veće budžete, više su zastupljeni u medijima i imaju bolji marketing. Sa druge strane, ukoliko dovoljno dobro odradimo posao, činjenica je da, zbog engleskog jezika, možemo vrlo dobro proći na svetskom tržištu. Kada ima malo novčanih sredstava, reditelji bivaju prisiljeni da budu kreativniji kada pristupaju poslu, razvijanju ideja, izvršenju zadatka i marketingu.
Koji su tvoji naredni projekti?
Moj naredni film neće imati veze sa U klopci. To je romantična komedija Callback Queen, koja se događa u blistavom svetu londonske filmske industrije. To je vrlo osvežavajući preokret, mnogo se više bavi smehom i vezama nego nasiljem! Opet sam imao prilike da okupim neverovatno dobre glumce i ekipu, i primili smo vrlo pozitivne komentare koji se tiču naših budućih prikazivanja.
Povratak na U klopci
|
