|
Intervju sa Henrikom Birčom (glavni glumac)
Kako si se spremao za ulogu?
Ne znam da li bi neko ko nije Danac mogao razaznati moj govor, ali ja govorim dijalektom sa severa Danske, što se dosta razlikuje od oficijenog jezika. Ovaj dijalekat se upotrebljava u filmovima da bi ljudi izgledali ili zvučali glupo. Ovde smo hteli da liku dodamo ovu isključivo lokalnu karakteristiku i ubacimo ovaj dijalekat kako bi lik bio prikazan kao autentičniji i svakako ne glup. Odrastao sam u ovom delu Danske, tako da sam već upoznat sa dijalektom. Ipak, morao sam dosta vežbati kako bi to bilo savršeno.
Od detinjstva pa do sedamnaeste godine često sam posećivao luku u Hirtšalsu i viđao kako brodovi dolaze pretovareni. Tako das am dosta upoznat sa kulturom tih morskih radnika. Takođe sam izučavao tehniku kojom se služe ljudi na tim ribarskim čamcima: ona se zove “nurrevod” – to je vrlo ekološki način vađenja ribe jer se njome ne oštećuje morsko dno.
Za one ljude koji nisu upoznati sa ribarskim kvotama u Danskoj i nevoljama sa kojima se Kese suočava, da li bi mogao da im objasniš kako to funkcioniše i zašto je tvoj lik zapao u takve nevolje?
Kvota je količina svake vrste ribe koja je svakoj zemlji dozvoljena da ulovi tokom godine. (Na primer: Danska, 30000 tona bakalara, 150000 haringe, itd.) U 2006, Danska vlada je liberalizovala system kvota, što je uzrokovalo da nekoliko bogatih ljudi kupi mnogo čamaca sa kvotama, a cena se za dve godine povećala za 1000%. Kese nije imao dovoljno kvota i morao je da ih iznajmljuje od drugih za šta je plaćao veliki novac, suviše velik da bi mu se poslovanje isplatilo pa je tako bio prisiljen da peca bez dozvole i prodaje na crnom tržištu.
Kako biste opisali Kesea i moralne izazove sa kojima se suočava?
Kese želi da čini dobre i ispravne stvari, ali biva bačen u dilemu da li da otpusti svog pomoćnika Larsa. Zakon kaže jedno, ali ako želi da pomogne sebi onda mora da pristupi crnom tržištu. Morski biolozi su svojevrsni neprijatelji ribara, tako da je na neki način ona “izdajnik”, ali mnogi bi rekli da glavni lik nije toliko uskih pogleda kao njegove kolege.
Da li film oslikava stvarnost ribara u Danskoj, ili je to potpuna fikcija?
Film verno oslikava stvarnost dnskih ribara u period 2007-2008. Od tada se mnogo toga promenilo, i sada je vrlo mali broj ribarskih čamaca opstao.
Šta ti je bilo najizazovnije što se tiče snimanja? (uzevši u obzir vremenske prilike i mnoštvo scena na okeanu)
Cela ekipa je imala morsku bolest. Takođe sam imao problema dok sam plivao sa bucnjima u Okeanarijumu. Morao sam da nosim vrlo usko odelo (koje mi je bilo premalo), da nosim teške boce sa kiseonikom na leđima, kao i teški olovni kaiš kako bi mogao da potonem. Nisam baš dobar plivač i imam hidrofobiju tako das am bio vrlo nervozan kada je trebalo ući u vodu. Dok sam uskakao u vodu, bio sam toliko blizu ivice akvarijuma da su boce udarile o ivicu. Nisam to odmah shvatio ali zatekao sam se kako plutam u vodi naopačke i pomislio “nešto ovde nije u redu…” Izbavili su me ali svi su bili šokirani.
Radiš li trenutno na nekim projektima? Šta nam možeš reći o tome?
Radim na TV seriji Norskov za dansku kompaniju TV2, gde igram nekog kul policajca. Takođe spremam se za jedan projekat za Netflix, ali to još uvek nije ništa zvanično
Povratak na Veliki bucanj
|
