|
Nazad na Noćne ptice
Intervju sa Jirijem Madlom (glumac)
Kako si se pripremao za ulogu?
Rekao sam režiserki da sam poznavao osobu poput njega. Bilo je teško jer nisam hteo da idem na kasting. Do tada sam napravio par filmova i nisam hteo da budem suviše izložen javnosti. Ipak sam došao na kasting ali ona je bila nesigurna u vezi mnogih stvari.
Šta ti je bilo najizazovnije u vezi filma?
Ne znam. Bila je to lepa uloga. Kada sam prvi put primio scenario to nije bila čak ni sporedna uloga, već epizodna. Ali, ona je postajala sve značajnija, a kad sam video film shvatio sam da sam bio u jednoj od glavnih uloga.
Da li misliš da slika na posteru i rast važnosti tvog lika imaju nešto sa tvojom popularnosti u zemlji u to vreme?
Ne verujem. Produkcijska kuća koja je radila film se više fokusirala na uspeh u inostranstvu, a ne u našoj zemlji.
Šta bi ljudi iz drugih zemalja mogli da zaključe o češkoj kulturi?
Ne znam, pošto je ovo drama, ali mislim da bi ljudi mogli primetiti da mi volimo gubitnike. To nam je vrlo svojstveno.
Kako se desilo da postaneš glumac?
U školi sam učestvovao u pozorištu, pa smo uspeli da osvojimo nacionalno takmičenje. Ali nisam želeo da nastavim sa time jer sam imao ambicije da budem igrač hokeja na ledu. Nesrećom, slomio sam lakat kada sam imao 16 godina i savetovano mi je da ne igram hokej jedno dve godine. Tražio sam šta bih radio, čime bih se bavio, a majka mi je predložila da se vratim glumi. Čuo sam za audiciju i otišao sam u Prag da se oprobam. Izabran sam za glavnu ulogu i tako sam započeo.
Kakve su bile tvoje reakcije posle osvajanja nagrade za najboljeg glumca u Karlovim Varima? Ti si bio najmlađi glumac koji je dobio tu nagradu.
Nisam to uopšte očekivao. To je bio moj prvi film prikazan na međunarodnom festivalu. Bilo je zanimljivo biti tamo, i mislim da mi je to pomoglo da me prihvate kao regularnog glumca, a ne kao lokalnog komedijaša. Odnos ljudi prema meni se potpuno promenio.
S obzirom da si ti jedan mladi glumac, kako vidiš češku filmsku industriju?
Mislim da pripadamo klubu duboke i duge tradicije filmskih industrija poput Francuske, Britanije i Italije. Ipak, mislim da ova industrija ovde polako umire jer nemamo podršku države, što može biti kobno za jednu tradicionalnu filmsku industriju. Kada nemate podršku države, jedina šansa da opstanete jeste da tražite sponzore, ali oni će onda hteti da budu prisutni u filmu na neki način. Ponekad, to se završava pravljenjem bezveznih filmova, ali ponekad upali. Ali, mislim da se dosta nas okreće ka tome, i mislim da će filmska industrija uskoro nestati ukoliko se nešto ne bude promenilo.
Pohađao si kurs za scenariste. Kako ti to ide?
Završio sam kurs i bio sam jako dobar. Želeo sam da budem novinar ili scenarista, ali sam završio kao glumac, mada pokušavam da se vratim onome što želim da radim. Pomogao sam u pisanju jednog filma, i taj film je već produciran. Uradio sam neke stvari ali sam vrlo sujeveran tako da ne želim da pričam o tome puno pre nego što uspem da ih dovršim.
Radiš li trenutno na nekim projektima?
Da, radim na češkoj, slovačkoj i holandskoj koprodukciji, koja se bazira na romanu. Film će biti urađen na engleskom, tako da je to jedan vrlo izuzetan projekat.
Nazad na Noćne ptice
|
