|
Intervju sa Jurisom Kursietisom (režiser)
Šta je bila inspiracija za ovaj film? Kako ti je došla ideja za priču?
Prijatelj, koji je advokat, mi je ispičao slučaj na kojem je radio. Dogodio se pre nekoliko godina, ali ga nije mogao zaboraviti i krivio je sebe što nije učinio više u to vreme. Priča je na mene ostavila velik utisak i bila mi je u glavi više od godinu dana.
U februaru 2011. sam se probudio i odlučio da moram nešto napisati što je u vezi sa tim događajima. Posle toga, sve se izdešavalo veoma brzo, priča je oduševila sve kojima sam je pokazao i stvaranje filma je bio naredni prirodan i logičan korak. Trebalo je svega tri godine od prve rečenice do premijere. Istinitost ove priče je ključan faktor.
Glavni glumac nije profesionalac, kako si ga pronašao?
Letonija je mala zemlja, i kinematografija skoro da ne postoji, tako da nisam imao mnogo izbora. Sada sam zahvalan što je tako bilo. Imali smo kasting više od godinu dana, a za to vreme sam video hiljadu i dvesta različitih Modrisa.
Negde u sebi sam znao šta tražim od glumca. Za vreme kastinga, nakon toliko ljudi, tačno sam znao ko nije Modris, posle samo deset sekundi slušanja. Jednog dana, dečak je ušao u prostoriju i imao je sve što je bilo potrebno. Bio je prirodan, kamere ga nisu plašile i puno je improvizovao. Svi smo shvatili da smo pronašli našeg Modrisa.
Da li su svi glumci neprofesionalci?
Najmlađi jesu, ostatak ekipe su profesionalni glumci koji su zapravo dosta pozanti u Letoniji. Poneki Letonac se može zapitai zašto se poznati glumci pojavljuju samo u jednoj sceni, ali to je moj pristup i način da pomognem neprofesionalcima, da uče i dobiju pomoć od samopouzdanih i uigranih glumaca. To je za posledicu stvorilo odlično prirodno okruženje, bez tenzije.
Film je veoma realističan, na momente deluje kao dokumentarni film. Kako si ovo postigao?
Priča je bazirana na istinitim događajima i želeo sam da napravim nešto autentično. Ne znamo šta će se dogoditi sledećeg dana, sata pa čak i narednih pet minuta, tako da sam tu ideju provukao kroz film. Glumci nisu mnogo znali šta ih čega na snimanju. Nisu pročitali scenario i davao sam im uputstva tek sat vremena pre snimanja određene scene.
Koliko je ova priča važna u Letoniji i koliko je značajna za ostatak sveta?
Nije važno gde živite, u Letoniji, Kanadi ili Indiji, bazične ljudske veze su svuda iste.
Ovo je film o vezama između roditelja i njihove dece, države i njenih građana. U digitalnom svetu, uvek se krećemo velikom brzinom. Sve se događa jako brzo, i vrlo često zaboravimo šta je najvažnije. Mislim da ovaj film od nas traži da zastanemo na trenutak i razmislimo gde smo, šta radimo sebi i svojim najbližima.
Povratak na Modris
|
