|
Povratak na Put Svetog Franje
Intervju sa Klemensom Klopfenštajnom (režiser)
Kako si došao na ideju za film?
Pošto sam skoro 30 godina živeo blizu mesta gde je, prema legendi, sv. Franja govorio sa pticama, kao slikar i reditelj ja sam prosto morao da učinim nešto u vezi te teme.
Ono malo svetilište pored koga Polo i Maks prolaze u tokom filma je oficijelna lokacija "mise za ptice". Oduvek sam želeo da izučavam ornitologiju, tako das am našao za shodno da snimim film upravo o tome. Štaviše, želeo sam da se uklopim u još jednu legendu o sv. Franju: "vuk iz Gubia". Franja ima moć da ukroti zver i spase seljane. Ja, sa druge strane, bivam pojeden od strane vuka na kraju filma. Ili ću možda preživeti, u nastavku. Mogu postati i vukodlak...
Kako bi publici opisao Put Svetog Franje?
To je bajka i stav o švajcarskoj filmskoj industriji. "Franjevački" režiser i producent, koji živi povučen i u nemaštini, želi da napravi vrlo niskobudžetni film, samo zarad pravljenja filma, i sa ljudima koji su strastveni u vezi toga. Onda se idealno sudara sa stvarnim po pitanju budžeta i zarade, kao i uvek.
U poslednjem filmu i glumci i reditelj su učestvovali u istom.
U koji žanr spada ovaj film, po tebi?
To je film sa velikim, potpuno imporvizovanim sekcijama. Mogli bismo ga nazvati "doku-fikcija": glavni glumci (Maks, Polo ... i ja) su vrlo dobro poznati po stend ap dijalozima.
Koliko je teško raditi ovakve eksperimentalne i nezavisne produkcije u Švajcarskoj?
Poznat sam u Nemačkoj, Holandiji i Austriji kao čudni eksperimentalni reditelj, i imam dovoljno sreće da uvek dobijem neku vrstu odobravanja i finansijske podrške u tim zemljama prvo, tako da na kraju švajcarski departman za promociju uemtnosti uvek bude nateran da učestvuje.
Teško je, ali ja radim jeftino, štedljiv sam. Na franjevački načn, moglo bi se reći. Tako da to ne utiče puno na budžet.
Kako ti vidiš filmsku industriju svoje zemlje?
Glavni cilj švajcarske kinematografije je da se snimaju majnstrim filmovi koje cela porodica može da gleda, nedeljom uveče. To je tržište ka kome su ti filmovi usmereni i to objašnjava zašto su glavni pokretači filmske industrije upravo televizijske kompanije.
Ceo sistem skoro uvek stvara iskrene filmove koji se završavaju srećno, i traju oko 88 minuta. Ne dešava se u njima ništa neobično, uvek se drže iste formule koja je efikasna za TV.
Filmska industrija je više u rukama reklamnih kompanija nego filmskih studija, koji ponekad mogu napraviti dugometražni film, ali uglavnom sa velikim troškovima, iscrpljujući budžet i ne postižući skoro nikakav efekat.
Koji su tvoji budući projekti?
Radim na rimejku mog starog filma Macao. To je interesantna tema koja se bavi životom posle smrti: Glavni junak umire i dolazi u svet posle smrti, ali to ne primećuje do samog kraja. Pored toga, takođe radim na kompilaciji mojih radova, na zahtev nekih austrijskih prijatelja, koja će verovatno biti nazvana Diving in Kloffis World.
Dalje, dve knjige fotografija i treći roman se nalaze u procesu stvaranja. Ovog puta, knjiga će biti biografska: The Time I stole My Movies.
Povratak na Put Svetog Franje
|
