|
|
Intervju sa Korin Tuzet (glavna glumica)
Kako si dospela na projekat?
Radila sam na ovom projektu kao producent pre godinu dana, sa autorkama Florens Duhamelom i Žon Mišel Tort, kada sam bila u potrazi za istorijskim kanalom na kome bi se film emitovao. Originalna priča je imala dva dela, i kada me je kanal France 3, pozvao sa odobrenjem za film, izbacili smo drugi deo. Na početku sam mislila da će biti nemoguće da to izvedemo-toliko posla za jedan mesec! Nakon dosta diskusije smo odlučili da pokušamo. Puno smo radili i zatražili pomoć drugog pisca oko drugačijeg pogleda na priču. Konačno smo dobili šta smo želeli da postignemo i mnogo smo zadovoljni sa rezultatima.
Kako si se pripremala za ulogu?
Poznavala sam lik srcem mnogo ranije dok sam sarađivala sa autorkama, uvek mi je bila bliska. Nisam se morala posebno pripremati za ulogu, osim za hladnoću. Snimali smo na Gornjoj Savoji, bili smo na veoma velikoj nadmorskoj visini. Tokom osam dana smo izdržavali temperature ispod osamnaest stepeni, a u fabrici drveta je bilo posebno teško govoriti.
Kako bi opisala Marilu i njene poteškoće tokom povratka u rodni grad?
Svi smo proživeli ovu vrstu mučenja tokom vraćanja u detinjstvo. Život ide dalje, mi smo se promenili, što naši roditelji ponekad ne primećuju. Uvek postoji neka bol, unutrašnja mučnina…
Šta ti je bilo najizazovnije tokom snimanja filma?
Sve scene u snegu, posebno one sa kucama, bile su očaravajuće! Ono što mi se najviše dopalo u filmu je način na koji nas je režiser P.Volson vodio, veoma slično je u pozorištu. Dopala mi se tenzija u svim scenama sa majkom i sestrom-En Benoa, koju mnogo volim. Nakon filma smo postale dobre prijateljice. Nismo imale priliku da sarađujemo ranije ali sam upoznata sa njenim radom. Zbog hladnoće smo provodili dosta vremena zajedno. Sećam se jedne situacije, probudili smo se a napolju je napadalo tri metra snega, i naravno nismo mogli snimati, morali smo sačekati da se očisti sneg. Sve je bilo mračno napolju kao u filmu Isijavanje sa Džek Nikolsonom, prepuno tenzije i jako impresivno.
Zbog čega gledaoci Eurochannela ne bi smeli propustiti film?
Zato što je jako dobar!
Tvoj rad je prikazivan na televiziji, u bioskopima i pozorištu; šta ti je od toga najdraže i zbog čega?
Radila sam na sceni deset godina, i zavisnik sam. Nikada ne bih stajala. Sva pozorišta u kojima sam radila su magična i prepuna uspomena. Rad je intenzivan i što je najvažnije, volim da čujem zvuk publike. Volim da osetim publiku kada glumim. Uvek je drugačije gde god da odem. Bila sam na turama po Francuskoj, Švajcarskoj i Belgiji u poslednje tri godine i mnogo sam oduševljena sa predivnom vezom koju delim sa mojom publikom.
Da li radiš na nekim projektima trenutno? Možeš li nam reći nešto više o njima?
Snimam poslednju predstavu za 2017. godinu koja će se prikazati na festivalu u Avinjonu. Zove se Voyage en Censeur, u režiji En Buržua. Ja sam producent ovog komada u saradnji sa pozorištem Actuel. Ovo je veoma inteligentna i smešna priča. Dva lika, crni čovek i veoma bela žena su zaglavljeni u liftu tokom celog vikenda, i biće prinuđeni da podele intimnost, očaj, strah i igru! Da, igraćemo u liftu!
Povratak na Zaboravljeno ubistvo
|
