|
Povratak na 180 stepeni
Intervju sa Kristoferom Bučolzom (glumac)
Da li si se na poseban način pripremao za ulogu ovog lika, uzevši u obzir to da on stalno ćuti?
Uloga je bazirana na nekome ko je ranije postojao, tako da sam pokušao da se podrobnije informišem o njemu. To je bio Austrijanac koji je ubio četvoro ljudi u četiri različite kancelarije. Uglavnom se dešava da zaposleni ubiju svoje šefove, ali u ovom slučaju on je bio šef. Bilo mi je jako teško da razumem zašto ovi ljudi rade to što rade. Na neki način sam se zbližio sa likom pošto sam počeo razumevati njegovu usamljenost. I dalje je teško shvatiti zbog čega se neko odlući da potegne obarač.
Priča se da si dobio ulogu dve godine pre nego što je snimanje započeto. Kako si to prihvatio?
To je vrlo zanimljivo. Primio sam e-mail od redtilja, pitao me je da li želim da režiram predstavu. Radio sam samo jednu predstavu u Francuskoj tako das am bio vrlo iznenađen. Složio sam se tako da mi je on poslao još jedan e-mail sa pitanjem da li želim da glumim u toj predstavi – ja sam se ponovo složio. Onda mi je poslao još jedan e-mail, upitavši me da li želim glumiti dubokog lika u filmu koga on piše – opet sam se složio. Snimali smo film u Veneciji i on je pozvao mene i celu moju porodicu. Tako smo se zbližili sa Činanom, i tako se to sve odigralo.
Kako je bilo raditi sa Činanom Inanom, pošto ste obojica radili u pozorištima?
Delimo strast i ljubav prema filmu. On je super lik i lepo se slažemo.
Šta ti je bilo najizazvonije dok si snimao 180 stepeni?
Verovatno scena ubijanja, pošto ima mnogo klišea. Meni je bilo važno da pokažem kako lik postaje sve precizniji i sigurniji sa puškom. Ostalo je bila jednsotavna gluma...da se ne prenaglašavaju stvari i tako to.
Film je naširoko hvaljen i primio je brojne nagrade, ali da li bi ti nešto poboljšao u vezi filma ili samog lika?
Ne znam da li bih išta promenio u vezi lika. Bilo je ok. Možda bih malo promenio scenario. Teško je naći balans kada snimate filmove sa mnogo likova. Ipak, mislim da je film mogao biti kraći.
Da li si razmišljao o odlasku u Holivud, da se tamo oprobaš?
Rođen sam u LA i živeo tamo tokom 1980-tih. Moj drugi film The House on Carrol Street sa Keli Megilis, Džefom Danijelsom i Mendi Patinkin, snimljen je u NY. Odradio sam veliki film, zatim TV seriju, ali nije to moj fah. Problem sa Holivudom je taj da ukoliko niste savršeno "američki", sa mukom ćete dobijati uloge. Morate imati mnogo sreće da dobijete stalnu ulogu u serijama.
Glumio si i bio si u kontaktu sa evropskom filmskom industrijom. U kojoj zemlji bi najradije želeo raditi?
Rekao bih da je to Francuska, pošto je Italiju Berluskoni potpuno izmasakrirao, i jako malo filmova snimaju u poslednje vreme. Francuska ima identitet, ličnost, i mnogi ljudi vole da pogledaju dobar francuski film. To je mesto za kvalitet, nudi prilike mladim ljudima, iako to sve liči na neki provatni klub. Ne možete ući ukoliko vas ne pozovu.
Radiš li na nekim projektima? Možeš li nam reći nešto o tome?
Radiću na jednoj seriji u Francuskoj. Radnja se događa u jednom francuskom selu za vreme II svetskog rata, i ja ću glumiti jednog nacistu.
Povratak na 180 stepeni
|
