|
Povratak na Zuko, vino sina francuskog kralja
Intervju sa Lidijom Rico (režiserka)
Kako si došla na ideju da snimiš dokumentarac o vinu?
U školi za dokumentarce sam učila o kulturnom nasleđu, zbog čega sam postala upoznata sa umetnošću i arhitekturom i zavolela ih. Kada sam malo ostarila i počela da pijem kvalitetna vina, shvatila sam da je vino dobar katalizator za priču, i to ne samo o kulturnom nasleđu, već i priču o porodičnoj istoriji, priče o odnosima između muškaraca, žena i njihovim predivnim ličnostima!
Čega to ima u vinu zbog čega ga smatraš toliko posebnim? Već si napravila tri dokumentarca na tu temu.
Istorija vina mi je pružila priliku da upoznam istoriju Sicilije, od njenih početaka kada su Feničani počeli da transportuju vino iz Libana do Sicilije u VIII veku pre nove ere, odakle se raširilo po celoj Evropi. Nije li fascinantno znati da šampanjac ne bi ni postojao u Francuskoj da Feničani nisu prolazili kroz Siciliju?
Zašto si izabrala priču o Zukou i vojvodi od Omala?
Za vreme snimanja dokumentarca o vinima na zapadu Sicilije, slučajno sam saznala da je sin francuskog kralja proizvodio vino po imenu “Lo Zucco” u Kariniju, zapadna Sicilija. Onda sam shvatila da je to izazov namenjen posebno meni, pogotovo zato što niko nije znao za ovu priču - ni Sicilijanci, ni Francuzi! Zašto je jedan od najbogatijih ljudi sveta odlučio da ode na Siciliju i tamo pravi vino?
Za one koji nisu upoznati sa svetom vina, kako bi ti opisala dokumentarac, šta bi njima moglo biti zanimljivo u njemu?
Kroz priču o cinu koje se više ne proizvodi, ja ustvari izlažem vrlo važan segment francuske istorije i kao i istorije jednog od najvećih ostrva Sredozemnog mora: Sicilije. Prepričavam fascinantnu priču o vojvodi iz Omala, koji je bio prognan iz Francuske jer je bio sin kralja, koji je nasledio veliko bogatstvo ali nije ga spiskao na žene i zabavu već na stare knjige i umetnička dela. Uspeo je da zamak Šantili pretvori u drugo po važnosti skladište velikih umetničkih dela i slika – odmah posle Luvra. Vino je učinilo čudo: ono je povezalo siromašne sicilijanske seljake sa princom koji je voleo svoje imanje na Siciliji na isti način kako je voleo Rafaelove “Tri gracije”, a najvažnije od svega jeste to da je on u svojim arhivama ostavio sve papire meni potrebne da otkrijem “enološku” tajnu Zuko vina.
Koliki je obim tržišta za ovakve dokumentarce, s obzirom da se oni ne bave aktuelnim temama?
To može biti vrlo široko tržište jer je to svojevrsna “niša”, a u mom slučaju granice se pomeraju jer je ovo ustvari istorijski dokumentarac, ali takođe bi se mogao nadovezati na neke “aktuelne teme” ukoliko bih ga interpretirala na savremen način, tako da bi bio interesantan još široj publici.
Radiš li trenutno na nekim projektima?
Trenutno radim na projektu koji se bavi vinima sa najvišeg aktivnog vulkana u Evropi, koji se danas nalazi na UNESCO listi svetske baštine: planina Etna. Danas je nazivaju “italijanskom Burgundijom” jer se tamo proizvode odlična vina. Takođe valja napomenuti das u prvi ljudi koji su proizvodili “Nerello Mascalese”, najvažniju sortu grožđa u region, počeli graditi vinograde tokom Srednjeg veka tako što su postavljali zidove načinjene od stvrdnute lave po obroncima planine, zbog čega je pejzaž izgledao vrlo unikatno. Ovo je jedna od glavnih razloga zašto proizvođače vina možete naći širom sveta: SAD, Švajcarska, Belgija, kao i razni delovi Italije.
Povratak na Zuko, vino sina francuskog kralja
|
