|
Intervju sa Madsom Mikelsenom (glumac)
Ovaj film je još stariji; čega se sećaš sa snimanja?
Sećam se da je ovo prvi put da sam glumio u komediji. Ovaj film je režirao Anders Tomas Jensen, koji se tada smatrao perspektivnim scenaristom, ali se ovde prvi put okušao kao reditelj. Odmah možete primetiti da je ovo potpuno drugačije od svega što ste mogli videti u Danskoj do tada. Stvorio je svet za sebe koji nije baziran na romantičnoj komediji već na priči četvorice prijatelja koji nemaju ništa zajedničko, udružili su se zbog različitih ciljeva.
Mislio sam da je film poetičan ali i smešan istovremeno. To je nešto vrlo retko, jer, ako snimate romantičnu komediju, to je slatko. Ovo je poetično ali istovremeno i komično.
Kako si došao do uloge, koja je ustvari i bila početak tvoje dugoročne saradnje sa rediteljem?
Znao sam ga lično, i sa raznih mesta. On je uvek bio svuda. Vrlo strašan, ali i smešan, zabavan. Dobro smo se uklapali kao prijatelji. Vidi život na smešan način, poput mene. Prosto me je pitao da li želim da glumim u njegovom filmu.
Kako si se spremao za ulogu, kao i za izlive nasilja karakteristične za tvog lika?
Izabrali smo da se pozabavimo onim što smo nazvali “kardinalnim stvarima” u ovim likovima. Svi oni imaju neke ekstremne crte, što se može videti u flešbekovima.
Što se tiče nasilja, bilo je lako. To je bio njegov jezik, sve što je znao i što je činio. Ako je moj lik imao neki problem, istresao bi ga iz gaća. Vrlo radikalan pristup, ali karakterističan za Andersa Tomasa. Njegovi likovi imaju svoj poseban način komunikacije.
Ovaj film je bio početak tvoje saradnje sa Andersom Tomasom Jensenom. Da li ste još uvek u kontaktu? Da li bi radio na nekim njegovim projektima u budućnosti?
Dosta često se čujemo. Nedavno se preselio u Los Anđeles i par puta sam ga posetio tamo. Poslednja stvar na kojoj smo radili bila je Ljudi i pilići, pre dve godine. Bila je jedna pauza od desetak godina kad nismo radili ništa zajedno.
Trenutno radi na pisanju projekta koga će neko drugi režirati, i ja sam u njemu. Mi uvek sarađujemo na neki način. Ne mogu da zamislim da on nešto režira a da mene ne uključi u projekat, jer imamo toliko zajedničkih stvari.
Znači, odličan ste tandem što se tiče filmova…
Mislim da jesmo. On je izuzetno inteligentan, sjajan čovek. Ne postoji niko poput njega tamo u Danskoj, i nisam video da iko radi to što on radi. Ima neku notu Dejvida Linča i braće Koen, ali je i dalje autentičan. Njegove priče se vrte oko malih gradova, malih porodica, ali sa velikim problemima.
Od ovog filma pa na dalje, ti glumiš zlikovce; zašto misliš da su te stavili u tu kategoriju glumaca?
Teško je reći. Više sam ustvari glumio dobrih momaka i heroja nego zlikovaca. Usudio bih se reći da moj lik u Treperećem svetlu i nije zlikovac. On je deo družine, samo ima tu karakteristiku da je vrlo nasilan. Ali, ipak su svi oni kriminalci, što znači zlikovci na neki način.
Ali razlog zašto su me Amerikanci stavili u tu kategoriju je zato što je to vrlo normalno za njih; ako imaš strani akcenat, ti si podoban za zlikovca. Ponekad su to Fracuzi ili Španci. Ranije su bili Englezi. Sada je došao red na Dance. Vide nas samo kao zlikovce. Ali, možda sam zbog toga imao sreće da glumim najrazličitije likove. Hanibal se mnogo razlikuje od lika iz Doktor Strejndža.
Tokom ovih godina, Dogme 95 trend je privlačio mnogo pažnje; da li si ikada bio u iskušenju da učestvuješ u takvom nekom filmu ili da radiš sa Larson Von Trirom?
Snimio sam jedan Dogme 95 film sa Suzan Bier a pisac je bio niko drugi do Anders Tomas Jensen – film se zove Otvorena srca. Bio sam deo toga, ali nisam želeo ostati u tome jer me ne interesuje preterano. Već sam radio na filmovima sa Nikolasom Vindingom Refnom i oni su vrlo slični Dogme ostvarenjima, prvenstveno zbog toga što nismo imali nikakav budžet. Za mene su sva ta pravila skroz okej, ali ja kao glumac nisam imao potrebu za tim pravilima. Ali naravno da smatram da film treba da se vrti oko priče i likova – ako to nije slučaj, onda ne vidim razlog zašto biste uopšte snimali film.
Povratak na Trepereće svetlo
|
