|
Intervju sa Madsom Mikelsenom (glumac)
Prošlo je skoro 15 godina od snimanja ovog filma. Šta se to u svetu glume promenilo od tada?
Ne znam. Sećam se da je to što smo uradili bio vrlo rizičan potez. Iako je to bila komedija poput Treperućih svetala, likovi su ekstremniji. To je bilo kao da pokušavate pozorišnu predstavu staviti na ekran. Svi smo bili vrlo nervozni ali nam se svidela priča, kao i likovi, pa smo krenuli sa radom. Ovo je jedan od filmova na koga se najviše ponosim u čitavoj svojoj karijeri!
Učinili smo to, i izvukli se. Moj lik je fantastičan, patetičan, narcisoidni egomanijak, tako da nije teško zavoleti ga.
Kako ste se spremali za tako složenu ulogu?
Sve je to do priče Andersa Tomasa. Tu je scenario, mi ga samo malo razradimo. Takođe, često umem da budem ekstremniji od toga kako je opisano u scenariju. Tako da ukoliko ima neki red dijaloga gde bi neko drugi mogao reći ono što on kaže, to mi ne bude zanimljivo. Sve što izgovori mora da bude specifično za njega kao ličnost. On je bio mučenik, smatrao je sebe žrtvom svake okolnosti koja se dogodila.
Sa fizičke strane, ošišao sam se i napravio vrlo glupu frizuru. Sećam se da je i Anders Tomas bio tamo tada.
Znači ti si samostalno sebe ošišao i napravio tu blesavu frizuru? Nije bila perika ili nešto slično?
Jesam. Ne volim perike inače, oduvek su me nervirale. Teško je nositi ih. Uvek biste morali pauzirati ako nešto nije dobro, ako perika ne stoji dobro, pa sam odlučio da se ošišam jer će tako svima biti lakše. Onda sam morao da nosim kape tri meseca jer sam izgledao kao idiot. Kada smo završili sa snimanjem, ošišao sam se na ćelavo.
Ovaj lik ima sličnosti sa Hanibalom, zbog kanibalizma. Da li ti je iskustvo sa ovim likom pomoglo da se bolje povežeš sa Hanibalom?
Uvek možete pronaći vezu. To je bila totalna slučajnost o kojoj nisam nikada razmišljao. Hanibal to čini iz drugih razloga; on je potpuno uvrnut i drugačije vidi svet – on vidi lepotu tamo gde mi vidimo užas. Dok Svend nema nikakvu žudnju za ljudskim mesom. Nije on ubica već čezne za uspehom, i tu njegova egomanijačka strana počinje da isplilvava na površinu.
Kako si uspeo da pređeš sa ovih lokalnih ostvarenja na Kazino Rojale i dospeš do Holivuda?
To je oduvek bio moj izbor. Pre nego što su me zvali iz Holivuda, nisam imao nikakav izbor, morao sam raditi u Danskoj. To je mala zemlja, ako snimite film godišnje ljudi se već umore da vas gledaju. Tako da sam imao sreće da dospem do Holivuda i sada mogu da budem i tamo i ovamo.
Još uvek mogu da biram uloge koje mi se učine zanimljivim. Vrlo je važno da volite to što radite, bila to mala ili velika ostvarenja.
Kako si dobio ulogu u Kazino Rojale, koja je bila prekretnica u tvojoj karijeri?
Nisam je očekivao uopšte. Primio sam poziv u vezi audicije na koju nisam mogao da stignem jer sam imao sastanak itd. Ali na kraju sam dobio posao jer je jedan od producenata, Barbara Brokoli, volela Otvorena srca Suzane Bier, pa je poželela da me ima u Kazino Rojale.
Moj rad u Danskoj mi je otvorio vrata u Holivudu. Nisam samostalno kucao na ta vrata.
Kada si prvi put postigao uspeh sa velikom produkcijom, šta bi naveo kao glavne razlike između tog iskustva i onog koga si imao kad si snimao lokalna ostvarenja u Danskoj?
Mislim da je glavna razlika ogromni budžet. A kada imate taj budžet, imate mnogo producenata, mnogo kuvara koji bi želeli da skuvaju taj film. Tako da, nekada sam mogao brzo da se dogovorim sa režiserom oko nekih detalja, a kada je veća produkcija u pitanju onda to nije tako lako jer imate mnoštvo posrednika.
Ali, bez obzira što je nekad bilo i po 500 ljudi na setu, ipak bismo sedeli u malim grupama, na primer, ja, Danijel Krejg i reditelj, i razgovarali o sceni koju treba da snimimo.
Da li si bio pod pritiskom kada si snimao Kazino Rojale? Ovo je bilo vreme kada se menjalo lice Džejmsa Bonda, Danijelu je to bio prvi put da glumi tu ulogu, što je naravno naišlo na brojne kritike i pre nego što ste započeli sa snimanjem.
Uvek osećam pritisak. Hoću da dam sve od sebe i uvek da snimim najbolji film na svetu. Ali nije pritisak bio ništa veći u Kazino Rojale. Čak mislim da sam bio pod većim pritiskom sa Zelenim kasapinima.
Siguran sam da je Danijel bio pod velikim pritiskom jer je on tada bio novi Bond, i znao je da će biti kritikovan. Uradio je ono što je i trebao da uradi – udubio se posao i odglumio najbolje što je mogao. I sada se ispostavilo da je on najbolji Bond do sada!
Ko je Vaša inspiracija što se tiče glume?
Ne volim nikoga da kopiram. Inspiriše me sve što vidim i iskusim u životu. Kad sam bio mali, moji heroji su bili Brus Li i Baster Kiton. Sad kad se vratim u to doba, razumem zašto. Bili su jako harizmatični.
Koji su glavni izazovi postavljeni pred dansku kinematografiju kako bi se o njoj pričalo širom sveta?
Mnogo promena smo napravili u prošlosti. Film je postao realističniji, čak i hiperrealističan! Ljudi su snimali filmove kakve su želeli. Bilo je neophodno da se promenimo i to smo učinili.
U ovoj generaciji, nema puno toga za promeniti. Nije im lako da to urade. Ali moraju pronaći svoje priče. Ako to učine, danski film će nastaviti da beleži uspehe. Ako samo budu pravili kopije, to neće biti dobro.
Šta misliš, zašto skandinavske serije beleže porast popularnosti (Borgen, Fortitude, The Killing)?
Mislim da je to zbog pređašnjeg uspeha danskih filmova. Obraća se pažnja na televizijski sadržaj iz Danske zato što su danski filmovi bili uspešni ranije. Mnoge elemente vezane za snimanje filmova reditelji su uspeli da prenesu i na serije.
Takođe, smatram da su ljudi koji rade na televiziji veliki profesionalci, a tu naravno spadaju i reditelji i glumci.
Povratak na Zelene kasapine
|
