|
Intervju sa Majkom (Režija)
Kako si došao na ideju da snimiš ovaj film?
Ovo je vrlo osobeno iskustvo. Moj otac je umro pre pet godina – dve ili tri godine pre nego što je film snimljen. Brinuo sam se o svojoj majci, i jednog jutra sam otišao da se posetim, a ona mi je rekla: “tata me je posetio sinoć. Popričali smo malo i rekao mi je da je sve u redu.” Ona nije ni trenutka sumnjala da se to sve zaista dogodilo. Tako da je film bio inspirisan ovim događajem.
Telepatija ima elemente komedije, misterije, romance pa čak i trilera, da li je sve to urađeno sa namerom?
Vrlo. Hteo sam da napišem romantičnu komediju sa zapletom, ne neku običnu. Želeo sam da osmislim priču koja neće biti samo o paru koji je povezan na neobičan način, nego priču o životu, priču punu napetosti, misterije itd.
U skladu sa prethodnim pitanjem: neki bi pomislili da film ima elemente svega ali da to nije ostvarenje koje bi se moglo svrstati u neki poseban žanr. Da li se slažeš sa time?
Da. Mislim da postoji svojevrsna opasnost kada se filmovi ne mogu svrstati u psotojeće kategorije. Kada smo pokušali da ga reklamiramo, imali smo problema jer su ljudi pitali “a koji je to žanr?”. Ali, istovremeno, to sve je učinilo film boljim.
Dok si radio film, da li si razmišljao da bi mu to mogla biti mana i unazaditi ga nekako?
Da budem iskren, nije mi to padalo na pamet. Ali, kada smo pokušali da ga prodamo, ljudi su počinjali pitati u koji žanr spada film. Samo sam želeo snimiti zanimljiv film, ne obazirući se na to kako će ga publika okarakterisati.
Ukoliko bi ti imao prilike da provedeš 24 sata sa nekim ko je umro, da li bi je iskoristio?
Bih. Proveo bih to vreme sa mojim ocem – ima toliko stvari koje mu nisam rekao, a želeo sam, i sad se kajem. On mi se nekako uvek činio udaljenim, i samo bih želeo da mu saopštim stvari koje za života nisam uspeo.
Da li je bilo lako snimiti film, što se tiče budžeta i vremena, s’ obzirom na ekonomsku situaciju u Evropi i UK?
Vrlo je bilo teško. To je bio moj prvi film, tako da, što se tiče budžeta, finansirala ga je moja kompanija i mnogo ljudi je uložilo svoj novac i vreme u njega – uglavnom su to bili moji prijatelji. Bilo je teško privući neke sponzore spolja.
Zbog čega si se odlučio za igrani film umesto za pozorišnu predstavu, na primer?
Ne znam – neke stvari su mi dojadile. Jedno vreme, BBC je pokazao interesovanje da odradi film, ali su kasnije odustali. Onda sam shvatio: ne mogu da čekam da se neki drugi ljudi smiluju i odluče, moram uzeti stvari u svoje ruke. I tako je i bilo.
Imaš li neka poseban osećanja koja te vežu za period snimanja filma?
Stekao sam mnogo prijatelja. Održavam ta prijateljstva, a neki od tih ljudi će raditi i na mom sledećem filmu..
Da li trenutno radiš na nekim filmskim projektima? Možeš li nam reći nešto o tome?
Radim trenutno postprodukciju filma Fraternity (Bratstvo). Većinom je isti tim kao i za Telepatiju. Nataša glumi u njemu, ali i neki drugi glumci takođe.
Nazad na Telepatija
|
