|
Povratak na Mi nismo kao Džejms Bond
Intervju sa Mariom Balsamom
Kada si odlučio da se posvetiš filmu?
Onda kada sam osetio duboku potrebu da ispričam priču. Noi non siamo come James Bond je bio odgovor na moju potrebu da ispričam drugima ali i sebi priču o bolesti od koje sam patio. Mislio sam da je to bio jedini način da je razumem.
Šta te inspiriše u vezi dokumentaraca?
Priče sa preokretom: događaj, situacija, otkrivanje karaktera (uvek pravog) posle koga se tok radnje preokreće. Menja svoju oplatu, stvara re-evoluciju.
Kako si odreagovao kada vam je Šon Koneri odgovorio na tako "rezervisan" način?
Ne mislim da je bio "rezervisan". Mislim da je, nenadano, u njegovom glasu bilo trunke saosećanja za našu priču, neka vrsta simpatije. I nijedan pisac nije mogao da smisli prikladniji i smisleniji razgovor kojim bi se okončao naš film, osim: "Ne mogu vam pomoći, ovde sam iz zdravstvenih razloga". Time je Bond ušao u našu priču!
Da li ste pokušali da ga ponovo kontaktirate?
Da, preko e-maila i telefona. Konačno je odgovorio, ljubazno ali odlučno: "Hvala, ali ne mogu da učetvujem u vašem filmu."
Posle svih ovih godina iskukstva sa dokumentarcima u Italiji, koji savet bi mogao dati mladima koji tek počinju da se bave time?
Potrebna im je velika i neugasiva strast da bi stvorili čudo: da bi snimili dokumentarac. To je jako teško u našoj zemlji. Moraju biti sposobni da prvaziđu prepreke, i na kraju će verovatno, postići uspeh.
Koji su tvoji omiljeni projekti?
Po prvi out u karijeri ne radim na dokumentarcu. Pišem "britansku komediju", zajedljivu i beskompromisnu, o povezanosti majke i sina. U zemlji poput Italije, vrlo je teško napustiti roditeljsku kuću (i meni je takođe bilo teško!).
Povratak na Mi nismo kao Džejms Bond
|
