|
Intervju sa Martinom Šon-Radunski (glavna glumica)
Kako si dospela na projekat?
Filip je video moj film Kaptn Oskar (2013) u režiji Tom Lasa, gde glumim mračnu devojku koja pokušava, i delimično uspeva, povratiti svog dečka. U to vreme, dobijala sam uloge divljih, buntovnih žena-u kojima sam uživala. Volim da igram zlikovce. Međutim, Filip je zainteresovan da glumcima daje uloge suprotne od onih na koje su navikli. Tako je pomislio da bi bilo interesantno da me predstavi kao nežno ljudsko biće.
Prvi put smo se sreli u kafiću, na metro stanici. Dao mi je materijal, koji je tada imao šest stranica. Zamolio me je da ga pročitam dok on prošeta po stanici. U povratki me je pitao da li sam zainteresovana za ulogu.
Šta te je privuklo kod karaktera?
Privukla me je ideja da glumim nekog ko je mnogo drugačiji od mene, što bi mi proširilo videke, kao glumice. Svaki glumac je zainteeresovan za širok spektar karaktera. Luka je karakter koji je vrlo blizak realnosti. Svi znamo nekoga poput nje. Boli nas kada vidimo da prijatelj ili draga osoba ne umeju rešiti problem ili tešku situaciju. Film od nas traži da imate bar malo poverenja u naizgled ”beznadežne slučajeve”, poput Luke. Da im date prostora i podrške da pomognu samima sebi.
Koji deo svoje ličnosti si iskroristila za lik Luke?
Priča počinje sa Lukom na raskrsnici: da li će se vratiti u depresiju ili će nastaviti svoj put i završiti školovanje? Ja sam se, kao i svaki drugi čovek, suočavala sa sumnjom i nedostatkom perspektive. Posebno od kada sam glumica. Tako da mi je blizak taj momenat. Ljudi ne bi trebali gledati na sumnju kao na nešto negativno. To samo znači da ste u potrazi za nečim novim. Međutim, svakako se osećam drugačije od Luke. Na početku snimanja, Filip me je postavio u pravo stanje, raspoloženje, za odgovarajuće scene. Nakon sedam dana, Luka je imala svoje mesto u meni. Nakon snimanja, trebalo mi je dosta vremena da je se oslobodim.
Lukina priča govori o mnogim mladim ljudima koji se suočavaju sa problemom prelaska u svet odraslih. Šta misliš koliko je teška ta evolucija u zemljama poput Nemačke?
Bila sam odličan učenik do svoje petnaeste godine i mislila da sve znam. Moj idol je bio Merlin Menson i to su neki moji učitelji protumačili kao znak da sam loša osoba, što se nisu ustručavali da mi kažu u lice. Tada me je to mnogo povredilo. Osećala sam se kao vanzemaljac u svom selu u to doba. Mrzela sam živetu u selu gde sam rođena, koje broji 1500 stanovnika, gde niko ništa nije želeo da zna i izgovor za sve im je bio da su iz sela.
Sa šesnaest godina sam se preselila i bila u mnogo različitih škola, promenila sam mnogo univerziteta i gradova, generalno. Bila sam vrlo nespokojna, nemirna, ali odlučna. To nespokojstvo me je pratilo dugo vremena.
Luka i ja imamo zajedničko što obe kasno sazrevamo. To je u današnje vreme normalno. Nismo sigurni gde nam je mesto, šta trebamo raditi u životu, sa mnogo kompeticije u okruženju, koja se podržava. To je čist nihilizam, nikako ideologija. Stvara produžen tinejdžerski period. Očekivanja su visoka i to nas pomalo dezorijentiše. Sve to dovodi do prekida veze sa našom intuicijom, a kada shvatite šta ste izgibili, poželećete da je vratite nazad.
Luki je takođe teško da se oseća kao normalno ljudsko biće jer je majka vređa i pokušava je kontrolisati sa njenih 26 godina! Ko bi ona bila i postala da joj majka nije tu? Ali Luka očigledno ne mari mnogo za majčino mišljenje. Uzme šta joj je potrebno i drži se na distanci. Majka je svedok svih njenih depresija i sa tom prošlošću ona mora da se izbori.
Prošlo je godinu dana od kada je film izašao. Da li bi sada uradila nešto drugačije?
Naravno da bih neke scene uradila sada drugačije, ali to je već detaljniji rad. Film svakako prenosi ono što je zamišljeno sa i bez dodatnih detalja.
Kao mladoj glumici, šta za tebe znači to da će film u kojem si igrala glavnu ulogu biti prikazan širom sveta, pa i u Kolumbiji i Guatameli?
Mislim da film puno govori roditeljima dece koja su rođena osamdesetih i devedesetih godina. Problemi koje Luka ima su vrlo globalni i poznati u svetu. Saznanje da će moj rad biti praćen u zemljama koje nikada nisam posetila mi donosi veliku radost i uzbuđenje. Nadam se da će se film dopasti ljudima i otvorena sam da čujem mišljenja publike.
Da li trenutno radiš na nekom projektu? Možeš li nam reći nešto više o tome?
Pre nedelju dana smo završili snimanje 'Eichholtz Feature'. Veoma je drugačija priča od Lukine. Ali rađena na Filipov način rešavanja konfilikata: sa ljubavlju za svoje likove.
Drugi film koga sam nedavno snimala je Sowas Von Da, Džejkoba Lasa.
Povratak na Tihi ples
|
