|
|
Nazad na Noćne ptice
Intervju sa Mihaelom Pavlatovom (režiserka)
Kako si počela sa radom na Noćnim pticama? Reci nam nešto o samom procesu.
Scenario za Noćne ptice Irene Hejdove je osvojio nagradu na takmičenju scenarista u Češkoj, i moja producentkinja Katarina Cerna ga je zavolela. Predložila mi je da od njega napravim film. Morala sam malo izmeniti scenario da bih ga prilagodila filmu.
Kako je tekla audicija? Kakve glumce ste tražili?
Još od početka sam znala da glavnu ulogu, Ofku, treba da glumi Marta Isova. Zadivila me je svojom glumom u pozorištu i svojom prirodnošću; takođe, mogu reći da je ona vrlo posebna, jaka i plemenita osoba. Oduvek sam želela da radim sa njom. Problem je bio pronaći Ubra, njenog prijatelja. Želela sam da nađem glumca koji ne "glumi" kao što većina glumaca čini; želela sam da bude vrlo tih, neprimetan. Napravili smo veliku audiciju, u kojoj su učestvovali i glumci ali i oni koji to nisu. Kada se Jiri Madl pojavio, prosto je bio najbolji. Ali, trebalo mi je vremena da se uverim, jer je on već bio popularan zbog nekih tinejdž filmova, što je meni predstavljalo problem. Ipak, to što sam njemu dodelila ulogu bila je najbolja odluka koju sam donela.
Kako si reagovala na nominacije u Karlovim Varima i na eventualne nagrade?
Film je imao premijeru na festivalu u Karlovim Varima. Dobio je pozitivne ali i negativne kritike – ovo nije film za svakoga. Ali nekako, uvek se više setite negativnih, a na premijeri režiser je vrlo ranjiv, preosetljiv. Otišla sam kući u sred festivala. Depresivna, tužna, isključila sam mobilni telefon i nisam čitala mejlove. Želela sam samo da se distanciram od filma. Onda je producent pozvao mog muža, jer se zabrinuo da mi se slučajno nije nešto desilo. Rekli su mi za obe nagrade – i to je bio veliki šok za mene, kao i za Martu i Jirija. Našalili smo se da su to možda nagrade za dečije uloge jer su oboje vrlo niski i mali.
Šta bi ljudi iz drugih zemalja mogli da prepoznaju kao čisto češke elemente filma? Da li bi rekla da je ovo čisto češki film, ali o univerzalnoj temi?
Teško je reći da li u filmu ima nečega što je čisto češko. To je univerzalna priča. Glavni lik, Ofka, je u takvom stanju uma, u takvoj situaciji u kakvoj može svako biti. Ne vidi da ima perspektivu, nalazi se na ivici sve dok ne uvidi da mora preuzeti odgovornost za sebe i da mora početi sa delanjem. Njen stav može izgledati smešan nekima, pa čak i nerazumljiv, jer je njen problem ustvari u tome da "nema problema". Izgleda da je prosto razmažena, jer nema rata, porodica joj nije siromašna, pa zašto se onda ona ponaša tako nenormalno? Možda je to razlog: ona nema realnih problema, tako da ima dosta vremena da se tako ponaša. Da se nađe u težoj situaciji, da živi u drugoj zemlji, verovatno ne bi sebi mogla da priušti da vodi takav život kakav vodi.
Takođe radiš i na animiranim filmovima. Šta više voliš da režiraš: animirane ili igrane filmove?
Volim oba. Svaki je poseban na svoj način. Kroz animirani film možete izraziti nešto što ne možete kroz igrani film i obrnuto. U animacija volim tu nezavisnost, koncentraciju, potpuno ste sami, stvarate novi univerzum, ne morate nikome ništa da objašnjavate, vi ste Stvoritelj. Ali, ponekad se osetite sami i filmovi ne nađu pravi put do publike, što nije slučaj sa igranim filmovima. Sa druge strane, igrani filmovi iscrpljuju, užasni su, fascinantni, svo vreme morate da pričate sa ljudima, da donosite brze odluke nadajući se da su ispravne, morate da se pretvarate da ste puni energije iako to nije istina... Ali, tu je energija tih ljudi, glumci ponekad imaju dobre ideje, i sve može postati uzbudljivo.
Radiš li trenutno na nekim filmskim projektima? Možeš li nam reći nešto o tome?
Mnogo projekata se priprema, a izgleda da će se neki i ostvariti. Trenutno, na mom stolu, ili ako hoćete, u mojoj glavi, nalazi se nekoliko projekata, u različitim fazama razvoja ili čekaju na novac. Imam projekat za igranu televizijsku seriju u kojoj će se naći i neki animirani delovi, lutkarski film o Božiću za koga se može reći da je na neki način bio poručen.
Nazad na Noćne ptice
|
