|
|
Nazad na Mimova kuhinja
Intervju sa Mimom Korćoneom
Kako ste naučili da kuvate i kako vam je to postala strast?
Ja pravim porodična jela, koja sam naučio gledajući moje roditelje kako kuvaju. Oni su pravili jela po tradicionalnim regionalnim napuljskim receptima. Malo po malo, naučio sam recepte iz ostalih delova Italije putujući. Mnogo sam putovao zbog posla. Kada sam bio po restoranima u drugim gradovima, uvek bih pitao da pogledam kuhinju i pričam sa šefom kuhinje o lokalnim specijalitetima. Možete naučiti mnogo posmatrajući način na koji ljudi kuvaju, bilo da ste u kuhinji poznatog šefa ili domaćice. Mnogo gledam emisije o kuvanju na televiziji. Naravno, puno sam naučio čitajući knjige Pelegrina, Artusija, Bonasisija, Karnaćina i Veronelija o italijanskoj kuhinji. Što se tiče napuljske hrane, omiljeni mi je Karola Franćeskoni.
Kako ste uspeli da napravite toliko epizoda za svoju emisiju?
Lako! To je sve deo ličnog izazova koga sam sebi postavio; da objavim knjigu sa dovoljno recepata za čitavu godinu. Za svaki recept, detaljno sam opisao instrukcije i dao fotografiju. Izdavač je predložio da napravim video snimak za svaki recept. Počeo sam ih praviti i objavljivati preko Youtube-a. Pravim ih mnogo: najmanje dva nedeljno. Do danas, objavio sam 270 snimaka sa 2,500,000 pregleda ukupno, sa prosečno 4000 pregleda na dan i najmanje 15 komentara. Ovi komentari su mi značajan fidbek. 50% mojih gledaoca su Italijani u inostranstvu. Mnogi od njih su mi rekli da ih moji snimci podsećaju na domovinu.
Kako ide produkcija videa?
Moja žena mi uvek pomaže. Bio bih totalno izgubljen bez nje jer ona zna sve i uvek mi pomaže oko kamere. Uvek počinjemo sa nacrtom priče i nastavljamo odatle. Rezultat je ono što vidite. Poslednja stvar: još od kako sam počeo prikazivati "probe snimanja" u suštini snimajući sebe dok isprobavam jela ispred kamere, broj pregleda se udvostručio.
Kako ste uspeli da usavršite toliko različitih recepata?
Biću iskren-najmanje polovina recepata su delovi osnovne liste recepata koje sam usavršio tokom godina. Ostali recepti su prosto eksperimenti koje snimam uživo.
Da li mislite da je način na koji je italijanska hrana shvata u inostranstvu ispravan?
Ne baš. Kao što sam pomenuo u svojoj knjizi , pored toga što smo zemlja svetaca, pesnika i navigatora i naravno, fudbalera, mi smo zemlja kuvara. Većina ljudi kuva. Ako pogledate na internetu, najpoznatija italijanska jela su špagete sa sosom od paradajza, lazanje, pice i neke vrste rižota. Šta sa ostalim jelima? Najjednostavija: pasta ala gricija, pasta sa belim lukom, maslinama i ljutom paprikom, pasta sa crnim biberom, gnoči sa svežim paradajzom i bosiljkom. Regionalna: bagna kauda, kazuela, bakala ala vićentina, pasta ala Norma... Verujte mi, kada ljudi iz inostranstva razmišljaju o italijanskoj kuhinji, obično nisu svesni raznolikosti regionalnih jela kojih imamo ovde.
Pomenuli ste da se potpuno protivite brzoj hrani. Zašto?
Jednom sam bio na Fiumićino aerodromu u Rimu i čekao sam moj let u jednom od mnogih restorana brze hrane. Poručio sam pomfrit, koji volim, i pileće knedle. Ako bih dao ocenu od 1 do 10, dao bih velikodušnu 5-icu. Pomfrit je bio dobar iako su oni napravljeni kod kuće bolji. Piletina je bila laka za žvakanje i prijatna.
Drugi put, bio sam u Urbinu sa mojim nećakom. Naručili smo tagljatele Bolonjeze i prženo povrće. Konobar je rekao da treba okrenuti picu u rerni na drvima i da ćemo morati malo sačekati. Čekali smo pola sata. Kada smo otvorili aluminijumsku foliju u kojoj je bilo naše povrće... kakav miris! Do dana današnjeg, sećam se ukusa i mirisa tog povrća.
Nazad na Mimova kuhinja
|
