|
|
Intervju sa Mimom Korćoneom (domaćin i voditelj)
Pre par godina smo snimili emisiju, po čemu se Najbolji italijanski recepti razlikuju?
U poređenju sa poslednjim serijalom koga sam snimio za Eurochannel, mogu reći da ovde postoje veće svesnost i zrelost, jer ja ipak sada imam 70 godina. Tražio sam zajedničke korene različitih regionalnih kuhinja, a takođe tražim i te jedinstvene recepte, specijalna jela koja kriju različiti regioni Italije. Ova tura sa 20 recepata iz 20 različitih regiona je osmišljena na krilima sećanja, trenutaka iskustava u vremenu i prostoru, dok sam putovao Italijom. Recepti ove prve ture su sećanja na magične momente susreta uma i čula. Onih momenata kada sediš u lokalnom restoranu, želiš da probaš neko specifično jelo, čitaš jelovnik i izabereš neko. Potom sledi radoznalost da probaš više. Ovde sam napravio kompilaciju od 20 jela. Nisu baš najreprezentativnija, ali su ona koja su na mene ostavila najsnažniji utisak.
Kako si došao na ideju da “proputuješ” Italiju uz pomoć recepata?
O tome sam razmišljao neko vreme. Mogu da smislim dva scenarija: turneja italijanske hrane i vina, i recepti koji su mi najzanimljiviji.
Tako sam prirodno došao do prvog scenarija da svaki regionalni recept, čak i najstariji, ima nekoliko verzija jer nije bio kodifikovan. I tako, svako ima pravo da kaže kako je njegova verzija najtačnija. Ali, u ovoj raznolikosti se ustvari i ogleda postojanost italijanske kuhinje.
Šta su po tebi glavne razlike između italijanske kuhinje iz različitih regiona (jug, sever, istok, zapad, itd.)?
Italijanska kuhinja je kao paleta raznih boja i mirisa. Raznovrsnost kultura. Ali jedan je zajednički činilac za celu Italiju. To je seoska kultura. Kultura najjednostvanijih stvari. Sastojci koji se mogu pronaći u svakom domu. Kultura recepata koji se mogu spremati sa najosnovnijim sastojcima. Mislimo na sastojke kao što su slanina, luk, paradajz, sveže biljke. A onda i domaća testenina. Od ovih sastojaka se pravi veliki broj jela. Na primer: ne postoje velike razlike između severa i juga. Na jugu tek od nedavno postaje popularan rižoto. Još jedna razlika je u ribi i morskim plodovima, ali oni su prisutni u svim pomorskim mestima, pogotovo na jugu.
Koji je vaš omiljeni recept?
Što se tiče predjela, tu nemam sumnje – to je italijansko prženo sezonsko povrće sa dodatkom maslina. Kao prvo jelo – vermičeli sa školjkama, drugo jelo “volovski rep”, pored toga i sicilijanska kaponata, a za dezert, možda napolitanska “Baba”.
Koji su sastojci koje bi svaka osoba morala da ima kako bi u svakom trenutku mogla napraviti improvizovano italijansko jelo?
To je svakako pasta (testenina), nema veze da li je dugačka poput špageta ili nudli, ili kratka poput spirala, nada može i dobar pririnač da posluži. Obavezno morate imati i svež paradajz, oljušteni paradajz, beli luk, crni luk, bosiljak, celer, šargarepu i peršun. Takođe je vrlo poželjno: estra devičansko maslinovo ulje, slanina, parmezan ili romano sir.
Da li ste razmišljali da proširite program sa receptima iz drugih naroda? Možda iz Grčke, Španije, ili čak Meksika ili Perua?
Imam dosta iskustva sa grčkom kuhinjom. Bio sam u Grčkoj mnogo puta, i imam lepa sećanja na nju. Ima 7 osnovnih recepata koje bih ukrao iz grčke kulture: caciki, melicano salata, saganaki, grčka salata, musaka, suvlaki i lukumades.
Koji je sledeći Mimov potez?
Tipični regionalni recepti su praktično neiscrpni. Moguće je napraviti još jedan serijal. A potom, želim da ostvarim svoj sad: da počnem otkrivati izgubljene drevne recepte. Moj sledeći izazov je da iz oralne tradicije sakupim što više starih recepata.
Povratak na Mimova kuhinja: Najbolji italijanski recepti
|
