|
Intervju sa Morisom Truvborstom (režiser)
Kako si dospeo na projekat?
Scenaristkinja Lota Tabers me je kontaktirala u vezi ideje o autobiografskom filmu o fudbalskom timu koga je ona osnovala u svojim tridesetim. Svidela mi se ideja da snimim istinsko antiromantično ostvarenje o prijateljstvu.
Kakva je bila komunikacija sa Lotom Tabers u vezi snimanja? Koliko je ona učestvovala u samom procesu?
U ranoj fazi, zajedno smo osmislili tematiku i radnju i onda se ona opustila. Ja bih pročitao i davao svoje utiske. Zajedno bismo čitali scene i osmišljavali dijaloge. Moj glavni posao bio je da smišljam šale kako bi se pojačala humoristična dimenzija. Tokom kastinga, mnoge odluke donosili smo zajedno. Njena vizija mi je bila mnogo značajna. Lota je nekoliko puta prisustvovala snimanju. Pravi fudbalski tim koji je bio inspiracija, kao i ona sama, bili su tu za mečeve ali kao protivnički tim. Ona je ta koja čestita Vini na kraju prve utakmice.
Da li ti je dala potpunu slobodu nakon što ti je predala scenario ili ti je davala do znanja šta želi?
Verovala mi je, da. Ja sam sebi dao tu slobodnu nakon razgovora o scenariju. Ali sam ipak hteo da se uverim da sam dobro razumeo scenario i njenu viziju. Tako sam postupio i sa producentom i direktorom fotografije. Verujem da je stvarenje filma zajednički posao svih nas, i da se treba upotrebiti svačiji talenat.
Šta ti je bilo najizazovnije u vezi ovog filma?
Snimili smo ga za samo 20 dana, tako da je vreme bilo najveći problem. Naročito u situacijama gde imate manjak kontrole. Snimati utakmice je bilo najteže zbog velike udaljenosti između mene i glumaca. Da bi bilo realističnije, snimali smo sa strane i sa dugačkim objektivima. Zbog toga sam morao trčati ceo dan kako bi davao instrukcije jer je vikanje na glumce preko megafona neefikasan način da se postigne prirodnost glume.
Možeš li se setiti neke smešne situacije sa snimanja?
Mnogo smo se zabavljali sa Rijanom van Dorst dok je uvežbavala uloge Deniz. Bila je jako smešna! A direktor fotografije se pretvarao da je huligan i davao instrukcije svojoj ekipi vrlo ružnim jezikom. To je tek bilo urnebesno! Bilo je mnogo zabavno to što su lični prijatelji bili na setu za scenu žurke. Bilo je i mnogo stresa doduše… slučajno sam šutnuo loptu koja je pogodila lice člana ekipe. I dalje mi je žao zbog tog incidenta!
Šta ti kao reditelj misliš da fali holandskoj kinematografiji kako bi postala kompetentna na tržištu kao što je na primer italijanska ili britanska kinematografija?
Mislim da je Ahilova peta holandskog filma dobar scenario. Dobro napisan scenario iziskuje vreme, a većina scenarija mora biti napisana u toku godine dana kako bi se počelo snimati naredne godine. To je jako malo vremena. Takođe, imamo malo producenata koji nisu vešti sa izvođenjem priče. Dobri su u poslovnoj dimenziji, ali producenti koji zaista poznaju dramu su od esencijalne važnosti za industriju. Ali nažalost, takve je jako teško naći.
Ko su tvoji uzori što se tiče filma i filmske fotografije?
Stiven Spilberg, zato što sam gledao njegove filmove, naročito Park iz doba jure, i to nekoliko stotina puta. Mnogo me je naučio o storitelingu i izvedbi, ali sve u Spilbergovom stilu, što mi je dosta koristilo kada sam režirao avanturističku seriju Zenith iz 2016.
Moji lični favoriti su ipak braća Koen i Andres Tomas Jensen, zbog svog sumornog humora. I ja sam ljubitelj istog. Moji omiljeni direktori fotografije su Robert Elsvit, Rodžer Dikins i Žan-Ive Esofi.
Takođe si režirao televizijske serije, reklame i spotove. Šta ti je omiljeno, šta najviše voliš da radiš?
Sve volim da radim, iz različitih razloga. Serije su super! Izazov leži u pisanju koje se razlikuje od pisanja dugometražnog filma. Likove morate razvijati dosta temeljnije i dublje, i ima mnogo više skretnica u radnji.
Reklame su super jer imate mnogo više vremena i resursa. Možete imati i 60 pokušaja i zaista se posvetiti detaljima. Na kraju, to je ono što projekat od vas zahteva, i što želite poručiti publici – a reklame tu nemaju baš neku vrednost.
Spotovi su odlični jer su to mali projekti i imate slobodu da radite neke neobične stvari. Idealni su za eksperimente i vežbanje sa storitelingom i opremom, ali ipak najviše od svega volim da režiram filmove i serije.
Povratak na Savršenu utakmicu
|
