|
|
Intervju sa Naomi Merlan (sporedna uloga)
Kako si se spremala za ovu ulogu?
Gledali smo video snimke iz tog vremena, da bismo znale kako su se žene tada izražavale i kako su govorile. Puno smo vežbali, trebali smo znati kako pravilno komunicirati: da izgledaš rezervisano, povređeno, neobično ali sve u želji da budeš istovremeno i privlačan i da težiš da se zaštitiš od drugih. Za Brižit je bilo neophodno da pronađe svoj način da se izrazi. Negodovanje, ali u skladu sa tadašnjim vremenom i jezikom koji se razlikuje od današnjeg. Takođe je bilo neophodno da nađe svoj način kako se obraća strancima, svojoj majci i muškarcima, uvek je drugačije. Pošto Brižit ne veruje ni sebi ni drugima, njen jedini način da se izrazi bilo je ili da flertuje sa drugima kako bi dobila pažnju i ljubav.. dok istovremeno oseća bes prema svima njima. Ona istinski voli svoju majku i plaši se da neće dobiti njenu podršku i odobravanje. Očuh ju je stalno zlostavljao. Ona mora stati na svoje noge, a prijateljstvo sa drugim devojkama će joj pomoći da odraste. Njen pobuna u ime svih devojaka joj pomaže da pronađe sebe.
Šta te je privuklo ka ovom projektu?
Ovaj televizijski film je pravi film, odličan je scenario, dobri su likovi, a reditelj Benedikt je super odradio posao. Tako da, lepo je videti da se čak i za televiziju može snimiti ovakav film. Pored toga što je ovo lepo ostvarenje, takođe je značajno to što se bavi ovom važnom temom koja je i danas aktuelna: uloga žena u društvu. Film je na neki način izraz zahvalnosti prema ženama koje su se borile za sve nas i našu slobodu. Naša je dužnost da ih se setimo, kao i da se podsetimo da ta borba još uvek traje u nekim drugim delovima sveta. U Poljskoj se nedavno opet govorilo o zabrani abortusa, što je neprihvatljivo za ovog doba. Tako da, moramo se uvek nanovo podsećati istorije.
Da li misliš da mlade majke još uvek nailaze na diskriminaciju u Francuskoj čak i posle pobede voih devojaka?
Da. Manje nego ranije, ali ipak: da. Majke i žene generalno. Ne kažem da očevi ne pate, i oni pate iz svojih razloga, ponekad bivaju skroz udaljeni od dece i ukida im se pravo starateljstva. Ali majke i žene imaju teškoća na poslu, pa i u porodicama gde je uloga oca još uvek dominantna, bez obzira na zakone. Na svu sreću, ovo se promenilo, ali uvek se mora raditi na tome. Na primer, žene se još uvek moraju izboriti za pravo na jednaku platu kao muškarci.
Tvoj lik Brižit isprva je osoba teška za podneti, ali se pretvara u ženu punu ljubavi. Kako bi ti komentarisala tu promenu?
Pošto ima jako nisko samopouzdanje, njoj treba ljubav. Ali onda ne dobija tu ljubav od majke, a još manje od očuha koji je tuče, a otac nije više sa njima. Tako da ona postaje agresivna prema sebi i drugima. A ustvari se samo brani. Potom pronalazi svoje mesto među drugim devojkama koje su u istoj situaciji kao ona i tu joj se rađa pravo samopouzdanje. Shvata da bi to mogla upotrebiti u svrhu borbe za njihova prava. Dobija ljubav, ali je i vraća. Oseća se korisnom. Život dobija smisao, i ona shvata – što je pomalo bolno – da ne može očekivati ljubav od majke, i da mora nastaviti sama.
Kakav savet bi mogla da daš devojkama koje su u istoj situaciji kao Brižit?
Teško je davati savete. Jedini savet koji bih mogla da dam jeste: ljubav, i razgovor. Morate razgovarati. A ako ne možete, onda se obratite za stručnu pomoć.
Da li trenutno radiš na nekkim projektima? Možeš li nam reći nešto o tome?
Glumila sam u filmu koji je nedano izašao: Heaven will wait, Marije Kastile Mention Šar sa Sandrin Bonar. Radi se o devojkama koje je regrutovao Daeš (ISIS) i o procesu rehabilitacije kroz koga oni prolaze, kao i o raditeljskoj usamljenosti. Nedavno sam igrala u Plongeru Melani Loren, a trenutno vežbam za jedan film o kome Vam u ovom momentu ništa preciznije ne mogu reći.
Povratak na Mlade majke iz sedamdesetih
|
