|
Nazad na Parkur
Intervju sa Norom von Valdštaten (glumica)
Da li misliš da se život može porediti sa parkurom, u smislu da u oba moramo prevazilaziti prepreke?
O, naravno! U životu, ali takođe i u glumi: treba raditi na preprekama. Ne ignorisati ih, ne zaobilaziti ih. Upotrebiti prepreku. Jak otpor bi vam mogao biti od pomoći da probudite određenu količinu energije, što bi dovelo do rešenja.
Kako si se pripremala za ulogu?
Osmislila sam biografiju lika: kakvo joj je bilo detinjstvo, njen odnos sa roditeljima, njen najveći san i najveći strah. S' obzirom da je radila u pošti, ja sam stažirala dva dana u istoj u Berlinu. Htela sam da saznam kako je to raditi po smenama, a to je bilo upravo ono od čega je ona htela da pobegne!
Da li je neko od glumaca fan parkura? Da li ga neko iz ekipe vežba?
Za vreme priprema, svi glavni muški glumci su vežbali parkur i to im se dopalo! Vrlo su se dobro izveštili. Čak toliko dobro da su često odbijali kaskadera da odigra njihov deo.
Šta te najviše zanima u vezi filma i tvog lika?
Uvidela sam da su aspekti ovog sporta i interakcija sa Ričijevim životom vrlo zanimljivi. Neko ko se bavi sportom koji zahteva slobodan, otvoren i bistar um, u svom privatnom životu gubi ove sposobnosti sve više i više. Hana je vrlo realna devojka. Naporno radi da bi postigla rezultate i voli život. Polako uviđa da joj veza počinje bivati sve više nepredvidljiva zbog Ričijeve ljubomore. Pokušava da se održi pored njega, za šta žrtvuje svu svoju ljubav i snagu. Nažalost, mora se suočiti sa pitanjem: koliku količinu ljubomore i nepoverenja je ona spremna da istrpi.
Znamo da ovih dana imaš snimanje u Mađarskoj. Možeš li nam reći nešto u vezi projekta?
U sred smo snimanja Ken Foletovom "Sveta bez kraja". Zadovoljstvo mi je da radim sa kolegama kao što su Sintija Nikson, Miranda Ričardson i Ben Čaplin. Majkl Kiton-Džons nam je režiser i mislim da ćemo se lepo provesti u XIV veku! Ja igram Gvendu, seljančicu koja se bori za bolji život, i da – mora da prevaziđe mnoge prepreke!
Nazad na Parkur
|
