|
Intervju sa Olom G. Furusetom (sporedna uloga)
Kako si se spremao za ulogu?
Teško je odgovoriti na ovo pitanje a ne otkriti neke detalje. Prvo, nisam uopšte znao da li da prihvatim ulogu jer se radi o osetljivoj temi, ali sam znao da želim da razumem ovu problematiku. To je značilo čitati članke o nekoliko slučajeva iz Skandinavije. Bilo je to vrlo mračno iskustvo.... jer inače meni je poznato samo kako srednja klasa živi, što i viđam svakog dana.
Ova komedija se bavi osetljivom temom, imigrantima. Kako ste uspeli da iznesete to sve bez da uvredite imigrante?
Kao prvo, niko od nas nije na projekat gledao kao na komediju. Želeli smo da stvorimo univerzum u koga će ljudi moći da poveruju kao da je stvaran. To mu je dalo veću dubinu i samu seriju učinilo smešnijom. Želeli smo da ispričamo priču o ljudima sa velikim probemima. A posebno da naglasimo kave probleme ima srednja klasa, i koliko se to razlikuje od dubokih i istinskih izazova koji stoje pred ljude sa dna.
Šta ti je bilo najzanimljivije u vezi ove serije i njene prve sezone?
Za mene, gledati kako se životi svih tih ljudi iz srednje klase razvijaju. Njihov provilegovan položaj i problemi koje sami sebi stvaraju. Oni ne vide dalje od svog nosa, a mi spoznajemo koliko je taj njihov svet mali kad vidimo da ima ljudi koji žive po podrumima, i kojima niko ne garantuje da će sutra imati šta da rade, šta da jedu, i da li će uopšte dočekati naredni dan.
Koliko je bilo izazovno raditi komediju o imigrantima?
Ponekad je humor najbolji način da se govori o ozbiljnom problemu. Stavlja vas na distancu. Bila sam sigurna da će serija da krene u dobrom pravcu. Ali nisam bila pripremljena za sve diskusije koje je pokrenula. Ali to je i smisao priča, da nas one teraju i da razmislimo o njima, a ne samo da ih „konzumiramo“.
Zašto gledaoci ne bi smeli propustiti ni jednu epizodu ove serije?
Jer je to serija kakvu do sada nikada niste videli na televiziji! Obrađuje se jedna vrlo ozbiljna tema, ali na način koji će vas nasmejati i naterati da se zapitate da li postoje razlike između veličine problema sa kojima se suočavaju pripadnici srednje i niže klase.
Radiš li trenutno na nekim projektima? Reci nam nešto o tome.
Glumim u predstavi po imenu Incognito u pozorištu u Norveškoj, glumim doktora Tomasa Harvija – to je istinita priča o patologu koji je uzeo Ajnštajnov mozak za vreme autopsije i držao ga kod sebe 40 godina pokušavajući da na njemu vrši eksperimente. Nažalost, njegova istraživanja nisu nigde vodila i on je vratio mozak. Kasnije su naučnici otkrili da Ajnšštajnov mozak uopšte nije drugačiji od mozgova običnih ljudi sa normalnom inteligencijom.
Povratak na Borbu za život
|
