|
Intervju sa Pjerom Bulanžerom (glumac)
Kako si dospeo na ovaj projekat?
Čuo sam za Opsesiju (takođe poznat kao Rendez-vous) preko mog francuskog agenta Melin Sent-Mark, koja me je pozvala na audiciju u Parizu.
Šta ti je bilo interesantno u filmu i u vezi tvog karaktera da si poželeo da učestvuješ u filmu?
Antoinet Burmer se stavila nešto lično u priču sa čime sam mogao da se saosetim. Uvek je izazov ispoštovati viziju i senzibilnost režisera. Film se fokusira na romansu i triler, tako da smo bili na ivici obe atmosfere, što nije bilo lako. Moj lik je pun ambivalentnsoti i zarobljen je u vlastitoj igri.
Znao sam da ću raditi sa elementima požude i osećanja, koje i ne znamo kako tačno započinju izneđu dve osobe. Ljubav je nešto misteriozno i sasvim mistično. Bilo je interesantno suočiti se sa tim preispitujući inkarnaciju onoga što osećamo i mislimo da je stvarno. Dvoje karaktera ne govore istim jezikom tako da konfuzija raste oko svega što nije čista emocija i fizička dimenzija tada postaje veoma važna.
Kako si se spremao za ulogu?
Moj lik radi kao fizikalac, koristi snagu svojih ruku svakoga dana i dopao mi se fokus na povezanost sa fizičkim telom. Mnogo smo pričali sa režiserkom o filmu. Neki glumci to ne vole. Sarađivali smo dosta sa Loes Haverkortom i ispitivali ga oko veze između naša dva lika.
Kakvo je tvoje iskustvo u radu sa francusko-holandskim glumcima i ekipom?
Ovo je Evropa. Mešanje kulture i jezika ne treba da bude iznenađujuće u današnjem vremenu, a deluje kao da je to budućnost, što mi se mnogo sviđa. Holandski jezik mi je totalno nepoznat tako da mi je na početku bilo teško da razumem šta se govori, ali zahvaljujući engleskom jeziku nikada nisam bio zbunjen.
Učestvovao si i u velikim holivudskim projektima. Kako bi uporedio evropsku i američku scenu, koju preferiraš?
Veliki projekti često imaju više različitih rukovodilaca i ponekad je vizija koju imaš nejasna ljudima sa kojima sarađuješ. Ne kažem da ne verujem u kreativnu kolektivnu dimenziju saradnje, ali više volim autorske filmove. Oni dopuštaju vrlo ličnu i intimnu vezu između režisera u glumca.
Nedavno si sarađivao sa brazilskim režiserom Hose Padilhom (Elitna jedinica, Narkos…). Kako bi opisao tvoje isustvo sa latinoameričkim režiserom?
To je bio ogroman projekat sa mnogo ljudi i osećao sam se jako malo i kao da me je progutala ta ogromna filmska mašina.
Počeo si da režiraš kratkometražne filmove, da li preferiraš da budeš ispred ili iza kamere?
To su dve različite stvari koje teško mogu uporediti. Kada si režiser, ti si taj koji ima ceo film u glavi i osećaj poznavanja celokupnog dela stvara duboku satisfakciju. Niko ne može da te okrene od tvoje vizije i ti o njoj pričaš svima u timu. Glumac mora da se snađe po vlastitom osećaju u prostoru koji mu mi damo. Totalno je drugačije, ali nije manje interesantno.
Povratak na Opsesiju
|
