|
Intervju sa Salvatoreom Strijanom (glumac)
Kako si dospeo na ovaj projekat? Da li je bilo kastinga za film?
Pozvao me je reditelj Alesandro Piva da dođem u studio u Rimu. Razgovarali smo o scenariju i tokom razgovora smo shvatili da moram biti lik prepun kontrasta, buntovnik koji se protivi šefovim naređenjima. Ime Pirana je izabrao reditelj jer osobine mog lika su slične osobinama pirane koja brzo pojede sve što joj se nađe na putu.
Živeo si kao izgnanik u Španiji pre nego što si se okrenuo pozorištu. Kako se desilo da budeš umešan u kriminal kad si bio mlad i kako pamtiš te dane?
Ušao sam u svet kriminala kao mlad kako bih odbranio svoju porodicu od zlostavljanja od strane Kamoristija iz mog kraja. Rođen sam u španskom kraju Napulja, a krajem osamdesetih i početkom devedesetih Kamore su bile i moderne, ali i moćne kao organizacija. U to vreme, jedini način da se odbranim bio je da uzmem oružje u ruke i suprotstavim se Kamoristama koje su nas maltretirale.
Kako je tvoje okretanje glumi i pozorištu uticalo na tvoj život?
Pozorište i film su doneli nove stvari u moj život, tako da se on postepeno počeo menjati. Scena me je naučila da upotrebljavam nov jezik, usvojim nove stavove. Film je, svojom moćnom vizuelnom dimenzijom, posebno doprineo da postanem poznat po novim i dobrim stvarima koje sam počinjao da radim. Film i pozorište su poput neke životne teretane koja mi pomaže da promenim raspoloženje, naučim da se kontrolišem i postanem manje instinktivan. Bila mi je potrebna scena kako bih obnovio svoju dušu, smirio srce, gledao u publiku ispred sebe umesto neprestanog okretanja za sobom u strahu od policije ili neprijatelja koji hoće da me napadne.
Većinom si glumio kriminalce u filmovima. Da li misliš da će taj stereotip nestati kada se budeš prihvatio romantičnih likova?
Ne, svakako će mi to pomoći da se dokažem kao umetnik koji može da glumi najrazličitije likove u komedijama, dramama, ljubavnim filmovima. Bio ja obeležen ili ne, film i dalje ostaje fikcija i on ne ostavlja iza sebe žrtve već emocije, tako da se prihvatam da glumim i zle likove ali u svom srcu ja znam da sam društveno korisni umetnik. Neki akcioni filmovi mogu biti “ogledalo zla” jer se deca umeju poistovetiti sa likovima, ali bez izlaganja riziku od povrede ili smrti, i kroz te filmove će shvatiti da svet podzemlja nije zaista toliko privlačan.
Kako bi opisao Piranu, svog lika u filmu?
Beskrupulozni kriminalac koji ne pokazuje ni trunku kajanja. Glumiti njega je bilo vrlo dirljivo iskustvo jer na kraju završite razmišljajući o životu osobe koja nikada ne biste mogli postati.
Kako bi ti opisao Milionere? Zašto bi publika širom sveta trebala pogledati ovaj film?
Harizmatično, fascinantno ostvarenje, dovoljno dinamično za mlađu publiku. Šekspirovski scenario, jer sudbina lika je određena ženom koju on oženi. Realna priča, jer i u stvarnosti svi ovakvi likovi na kraju umru, na kraju se pokaju zbog svojih zločina.
Pošto si bio deo podzemlja, možeš li nam reći koliko je tačna predstava sveta kriminala koju vidimo u filmovima?
Filmska predstava je bliska stvarnosti ali ne opisuje je potpuno. Prikazuje površinu, ali ne i pravo čudovište osim ako autor i sam nije odgovoran za zločine o kojima se govori u filmu. Svet kriminala je prepun siromaštva i marginalizacija ali uglavnom u filmovima nije predstavljen tako. Često se predstavlja i kao šarmantan. Ali, gospodo, verujte mi na reč jer vam govorim iz prve ruke – nema ničega šarmantnog u činjenju zločina.
Povratak na Milionere
|
