|
Nazad na Priča o ružičastom zeki
Intervju sa Sandžarom Madievim (Zhan)
Kako bi publici iz drugih zemalja i kultura (Južna Amerika, SAD, Francuska, Portugalija) opisao Priču o ružičastom zeki?
Rekao bih da je to klasična priča o tome kako deca bogatih roditelja postanu nesnosna i počine kobne greške. Priča o pohlepi, nepravdi, nasilju i komercijalizmu savremenog sveta, ali smeštena u svet koji propada. Ustvari, prikazivali smo ovaj film na Njujorškoj filmskoj akademiji u LA, gde su bili moji prijatelji iz Meksika, SAD, Brazila, Nigerije i Mađarske i svi oni su razumeli priču.
Da li ljudi iz drugih kultura mogu da se povežu sa stvarnošću moderne kazahstanske omladine?
Kada sam studirao u LA, susreo sam mnoge ljude iz celog sveta i mogu reći da smo se svi mi lepo sporazumeli. Mi svi imamo slične probleme i misli o stvarnosti. Svakako da imamo drugačije nacionalne predispozicije ali sve ostalo je isto.
Kako si dospeo da glumiš u filmu, da li si poznavao režisera ili je bilo audicije?
Pre audicije nisam poznavao režisera. U stvari, nikada nisam čuo za njega. Na dan audicije upitao me je da isprobam razne likove ali na nesreću nisam izgledao kao lik iz provincije, koji je bio glavni lik, pa sam upitan da igram ulogu zlikovca. Iskreno, to nisam očekivao jer su mi raniji režiseri davali samo uloge heroja i "dobrih momaka".
Kada se uzme u obzir da je režiser Farkhat Šaripov vrlo mlad, koliko lako, teško, ili izazovno je bilo raditi sa njim?
Sva tri. Zašto je bilo lako? On je samo par godina stariji od mene i imali smo sličan način života. Lakše je razumeti ljude svojih godina. Zašto teško? Zato što je on mlad i nema dovoljno iskustva, što se povremeno moglo osetiti, ali to je bilo ok jer smo svi mi tada gradili iskustvo. Zašto izazovno? Zato što dođe tren u životu svakog glumca kada uvidi da nema ničega zajedničkog sa likom koga treba da glumi i onda mora reći "Vau! Zaista moram da odglumim ovog skota!"
Kazahstanska kinematografija se razvijala u poslednjih par godina. Šta ti, kao glumac, imaš da kažeš o njenim slabostima i jakim stranama?
Mislim da su jake strane naše kinematografije ambicije ljudi i ljudi koji umeju da ulože novac u ostvarenje tih ambicija. Imamo mlade i talentovane glumce i režisere ali ne zaboravljamo ni starije ali istovremeno postoji veliki jaz između načina na koji mi snimamo filmove i onog na koji su oni to radili. Birokratija, nepisana pravila i neki suviše striktni etički kodeksi čine našu kinematografiju malo slabijom nego što bi ona mogla biti. Ali verujem da smo sposobni da prevladamo sve ove poteškoće.
Da li trenutno radiš na nekim filmskim projektima? Možeš li nam reći nešto o tome?
Završavamo sa snimanjem koje je ove započeto u LA, film se zove Angel of Death. Uzgred, Maksim Akbarov, koji je glumio u Priči o ružičastom zeki glumi i ovde. Film je nastao u saradnji između Uzbekistana i SAD. Sada čekamo na snimanje poslednjih scena u Taškentu u Uzbekistanu. Radi se o Afgan SWAT timu koji štiti granicu od ljudi koji trguju drogom. Glavnu ulogu igra poznati ruski glumac Igor Savočkin, on igra komandanta SWAt-a a njegova žena je ubijena jer je on pokušao da zaustavi lokalnu mafiju.
Posle tog nemilog događaja, on čezne za osvetom ali čovek koji ju je ubio, boravio je u zatvoru neko vreme i sada je premešten u LA u kome je njegov ujak glavni diler droge. Moj lik je bivši pripadnik SWAT-a, koji se odselio u LA da započne novi život pošto mu je tim poginuo u pucnjavi sa dilerima droge, i pomaže svom bivšem komandantu da pronađe ubicu.
Nazad na Priča o ružičastom zeki
|
