|
|
Intervju sa Šarlot Mank (Ana Pihl) Da li bi mogla da nam opišeš seriju u par reči? Ovo je gotovo arhetipska policijska priča, ali ovde je predstavljena sa ljudske tačke gledišta. U poređenju sa ostalim sličnim serijama, ova ima manje uglađenu perspektivu. Zaplet je manje bitan. Ovo je možda istinitija priča o tome kako je to biti policajac, istovremeno i ljudsko biće, u profesionalnom i neprofesionalnom smislu. Šta te je privuklo ulozi Ane Pihl? Svidela mi se činjenica da je ona nova u svemu, želela je da uspe od prvog dana, ona je borac, sa izvrsnim razumevanjem ljudske prirode a to joj sve više pomaže u radu kako se priča odmotava – i to je na kraju čini izuzetnim policajcem. Koliko je bilo izazovno igrati policajku? To mora da je jedan od najtežih i najmanje nagrađenih poslova, jer morate biti izloženi mračnoj strani života non-stop a morate biti sposobni i za normalan život kada se vratite kući. Mislim da je naizbežno, kao i u svakom poslu, da to na utiče na vas. To je izazov, svet nije kao moj, i psihički i psihološki: to je novi način razmišljanja, ali takođe sam i emotivno mogla da osetim mračna posledice bivanja policajcem. Potpuna i vrlo tanka linija između nadmoći i nemoći u ekstremnim situacijama. Možeš li nam opisati svoje iskustvo u radu sa svima koji su učestvovali u seriji? Biti glavni lik značilo je das am na snimanju skoro svih scena, divno iskustvno non-stop rada, intenzivno iskustvo sa gomilom dobrih glumaca, režisera, fotografa, dizajnera... Pogotovo sa Iben Hejne, koga znate iz američkog filma High Fidelity, ali i Ola Rapače, kao i režiser Mikel Norgard – pominjem samo nekoliko od gomile zaista izuzetnih ljudi sa kojima sam radila. Koje su glavne razlike između danskih i holivudskih TV serija? Mislim da je danskim serijama potrebno da obuhvate celu naciju – i mlade, stare ,decu, odrasle – da bi uspele finansijski i po gledanosti. To je zbog činjenice da ima samo 5 miliona ljudi u ovoj zemlji. Dok, sa druge strane, američke serije mogu biti poprilično specifične što se tiče publike, tako da mogu praviti po jednu seriju za svaki tip gledalaca. Nedavno je bila premijera Za My Fair Lady u kojoj glumiš Elizu Dulitl u Danskom Kraljevskom pozorištu. Kakvo je to bilo iskustvo? Izvanredno... čemu bih dodala iskustvo napornog rada, tako da je to prelepa mešavina te dve komponente. To je izuzetna ali izazovna uloga u svakom smislu, fizičkom, emotivnom, pevačkom i karakternom – priča o odrastanju, o ambiciji i pronalaženju svoga puta kroz život, o pronalaženju sebe, svojih istinskih darova – i učenju kako da ih prihvatite i da ih upotrebite na najbolji mogući način. Veliko uzbuđenje, i velika avantura. Koji su ti sledeći projekti? Mnogo različitih stvari, ali među njima: ovog četvrtka (3. mart) imaću prvi debi priče gde sam ja sceanrista, to je komad koji se zove 'MÅSKE' ('MOŽDA'). Bilo je od mene zatraženo da doprinesem tome, da napišem i da odglumim 15 minuta, a svi smo inspirisani rečju MOŽDA. Novi dodatak mojoj karijeri, i stvar koju sam odavno htela da istražim – vrlo zadovoljavajuće iskustvo. Kasnije tokom godine, delimično ću učestvovati u razvoju a kasnije glumiti u delu o Karlu T. Drejeru, legendarnom danskom režiseru, sve uz saradnju sa režiserom Stjuartom Linčom. |
