|
Povratak na Deset
Intervju sa Žeromom Robartom (glumac)
Kako ste dospeli u ovu seriju?
Zahvaljujući režiseru Žan-Loren Šotemu. Susreli smo se radeći na Alan Tanerovom Jonas and Lilas, a demain. On je radio kao stejdž menadžer, a ja kao glumac. To je obojici bilo prvo filmsko iskustvo. Onda se on posvetio produkciji i setio se mene deset godina kasnije. Svideo mi se projekat, potom sam pročitao scenario i svidela mi se priča, kao i lik.
Da li u stvarnom životu igrate poker?
Ponekad, ali ne redovno.
Da li smatrate da imate dara za poker kao vaš lik?
Ne za poker, ne za ostale igre. Ali nadaren sam za druge stvari.
Šta vam je bilo najteže u vezi sa ovom ulogom?
Tri nedelje smo radili danonoćno, zbog čega mi je snimanje teško palo. Ali drago mi je zbog iskustva, draža su mi teška i naporna snimanja na koje ću biti ponosan 20 godina kasnije od onih koja su laka ali kojih ću se stideti kasnije.
Da li ste se posebno pripremali za lik Vansana?
Da. Gledao sam više puta neke filmove koji se bave kockanjem; filmovi poput Žaoke Džordža Hila, Oto Premingerovog Čoveka sa zlatnom rukom, Norman Dževisonovog Dečka iz Sinsinatija, Stiven Firovog Darovitog, kao i neke druge. Potom sam dobio koristan savet pre snimanja u vezi rukovanja kartama i radio sam na tome da ga primenim.
Glumili ste na televiziji, filmu i u pozorištu, šta od toga vam se najviše dopada?
Sva tri imaju svoje prednosti i dobre strane, ali uglavnom ljudi koji su zaduženi i priča koju pričaju imaju najviše uticaja.
Ipak, čini mi se da je film mnogo više umetnički nastrojen od televizije, imamo mnogo vremena ali ponekad suviše, a televizija je mnogo više vremenski zahtevnija i može biti vrlo intenzivno pošto se mora nadoknaditi nedostatak vremena. Pozorište je čarobno, poput daška božijeg vetra – trenutno mi nedostaje. Već sedam godina nisam na sceni. To je puno vremena, i sve više u meni raste želja da mu se vratim.
Povratak na Deset
|
