|
Irski film Iako slavnu tradiciju i istoriju, irska filmska industrija se smatra za najkreativniju u Evropi. Sve je počelo 1896.godine, samo godinu dana posle projekcije braće Limijer u Parizu. Tada je Henri Joli snimio prve pokretne slike u zemlji, a to je nazvao Ljudi šetaju ulicom Šekvil, Saobraćaj na mostu i 13 husara maršira kroz grad. |
|
Momak iz stare Irske |
Doba nemog filma Prve decenije XX veka, irski film je krenuo da stvara sebi ugled u Irskoj. 1909.godine, građani Dablina, glavnog grada Irske, prisustvovali su izgradnji Volte, prvog bioskopa u zemlji, a godinu dana kasnije snimljen je Momak iz stare Irske, prvi irski film koji je takođe postao prvi film snimljen uz pomoć saradnje dva kontitnenta: Amerike i Evrope. Između 1910. i 1940.godine, kada je nemi film bio na vrhuncu a filmovi sa zvukom počeli bivati sve popularniji, Irska je producirala znatnu količinu filmova uz pomoć Irish Film Company, koju je osnovao Mark Saliven. Među najvažnijim ostvarenjima tog doba su Fred O'Donovanov Knocknagow (1917), Džon MekDonagov Willy Reilly and his Colleen Bawn (1920, Džordž Djuhurstov Irish Destiny (1926) i Tom Kuperov The Dawn (1936), koji je bio prvi originalni film sa zvukom. |
|
Za irski film Tokom naredne dve decenije, osnovana je još jedna organizacija sa ciljem da promoviše filmove. Tako je Nacionalni filmski intitut krenuo sa promovisanjem informativnih filmova, baveći se temama poput improvizacije poljoprivredne tehnologije, finansija i zdravlja. Tih godina, producent Gael Lin je želeo da promoviše filmove na irskom jeziku i da ih postavi rame uz rame sa engleskim filmovima. Među najizuzetnijim ostvarenjima na irskom jeziku se nalazi i kratka serija izveštaja pod nazivom Amharc Eireann, koji se pokazao kao film koji je imao najduže ukupno trajanje, bar što se tiče ovog žanra u Irskoj. Dalje, režiser Džordž Morison je stekao slavu uz pomoć svojih dokumetaraca Mise Eire (1959) i Saoirse (1960). |
Džordž Morison |
|
In the Name of the Father |
Moderni film Nove tendencije tokom sedamdesetih su iznenadile irsku kinematografiju. Društveni, ekonomski, edukativni i politički izazovi su polako uticali na to da se i te teme uvlače u scenarije novijih ostvarenja. Pojava televizije u zemlji je pospešila proces profesionalizacije pisaca, reditelja i tehničara koji su bili umešani u filmsku industriju. Sa ovako bogatom podlogom, filmovi kao što su Bob Kuinov Caoíneadh Áirt Uí Laoíre (1975), Poitín (1978), Džo Komerfordov Reefer y The Model (1988), i Alan Džilesnanov The Road to God Knows Where (1988) i Prophet Songs (1990) su stekli međunarodnu slavu. Zadnjih godina, najpoznatiji irski blokbasteri bili su Pedi Bretnahova Alisa (1994), Nil Džordanova The Crying Game (1992), Stiven Frearov The Snapper (1993), Alan Parkerov The Commitments (1990) i Džim Šeridanovi My Left Foot (1989), The Field (1990) i In the Name of the Father (1993). |
