|
Italija, obećana zemlja koja ništa ne obećava Italija je zemlja koja je dugo vremena bila povezivana sa seobama. Od početka dvadesetog veka, Italijanski iseljenici su napuštali svoju otadžbinu zbog ratova i nepovoljnih političkih okolnosti. Mnogi su odlazili u druge evropske zemlje, većina njih je otišla u SAD, a neki su tražili utočište u Južnoj Americi, uglavnom Argentini i Brazilu. |
|
|
Ali, vremena su se promenila, pa tako i migracijski tokovi. Od početka 1960-tih, Italija prima rastući broj doseljenika iz Afrike, Azije i Južne Amerike. Od 1990-tih, kada je Evropa ponovo postala obećana zemlja za one koji u njoj žele da nađu sreću ili radno mesto, broj imigranata se povećao tako da je u 2003.godini bilo čak 1,5 miliona imigranata. Skoro deset godina kasnije, februara 2010-te, statistika kaže da ima 4,3 miliona emigranata u Italiji, a taj broj čini 7,1% ukupne populacije te zemlje. Ovaj porast, iako olakšava traženje radne snage za poslove koje lokalni stanovnici nikada ne bi radili, stvorio je političke probleme, i pokrenuo složena društvena pitanja. |
|
Sudeći po istraživanju i novinarskim radovima poput Gomorrah, što je knjiga napisana od strane Roberta Saviana o kretanjima kriminalnih i mafijaških organizacija sa juga Italije, imigranti su na neki način primirani na moderno ropstvo. Male ili nepostojeće dnevnice, kao i neprestano zlostavljanje, privukli su pažnju ali i probudili bes humanitarnih organizacija za zaštitu prava radnika, a ovo je tema kojom se takođe bavi i film Časovi čokolade. Sada, kada se udari finansijske krize osećaju širom Italije, imigracija je postala tema broj jedan. Imigranti, žrtve rasističkih napada su podigli svoj glas i zatražili malo više poštovanja i bolje uslove za rad, dok nacionalisti pozivaju političare na hapšenje ilegalnih imigranata i žele da se zabrani prodaja kuća ljudima koji nisu evropskog porekla.
|
|
